Miro Vuksanović besedio o očuvanju ćirilice
O dugoj tradiciji našeg pisma i njegovim trajnim vrednostima, temeljnim srpskim knjigama, zapisima, prvim štamparijama, hramovima živopisanim ćirilicom, ali i teškom zadatku da je sačuvamo u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava“ u svojoj „Besedi o ćirilici“ govorio je akademik Miro Vuksanović.
- Mi smo u neobičnim okolnostima jer govorimo kako ćemo od sebe sačuvati ono što je naše, što je staro koliko i mi. Kada bismo dobro pogledali ko ugrožava ćirilicu, videli bi da smo to mi sami jer je nedovoljno koristimo. Nema nikoga ko bi nam zabranio da to radimo, međutim, zbog drugih razloga radimo da svoju štetu – poručio je akademik Vuksanović. - Ćirilica je osnovni znak Srba, osnovni znak naše duhovnosti i kulture, naše pismenosti, sve što imamo od Mirosavljevog jevanđelja pa do danas sve je nastalo na ćirilici i niko pametan ne bi dovodio u pitanje da li na tome temelju treba da stojimo i da dalje razvijamo.
Srpski jezik je danas prepun stranih reči, mlade generacije sve više koriste skraćenice i sleng i to je jedna od velikih opasnosti za pismo, bez obzira što je ono u zvanično, službeno pismo naše zemlje.
- U osnovi svega je znanje. Ljudi koji znaju ko su, odakle su, gde su ponikli i šta im je osnovno odredište po mestu, mislima, umetnosti i nauci, onda se oni nikada neće odreći ćirilice. Niti ima ijednog učenog naroda na svetu koji bi to uradio – smatra Vuksanović. – Kod mladih danas nije u pitanju samo pismo, već opšte okolnosti u kojima se nalazimo. Dovoljno bi bilo ukloniti latinične natpise sa ulice, sa zgrada i ustanova, udžbenika, prevoda filmova... Kada bi deca bila u prilici da redovno čitaju na ćirilici, gde god se kreću i šta god da rade, onda bi oni to pismo primili kao svoje. Živimo u balkanskom zapećku, iako je naša kultura velika, po jednom primitivnom običaju gde je tuđe uvek bolje nego naše, gde biiti pametan, savremen znači ponašati se kao neko drugi. Pritom žrtvujemo sami sebe, a to je najveće što čovek može izgubiti.
