Miris hleba i prve zarade

Da pekara Hemijsko-tehnološke škole po opremljenosti ne zaostaje ni za jednom privatnom pekarom u gradu, dokaz je i najnovija etažna peć sa fermentacionom komorom, donacija Nacionalnog saveta Mađara u vrednosti od 6.000 evra. Osim toga, školska pekara u novoj školskoj godini osvanula je i sa novom kuhinjom, vrednim poklonom koji je takođe obezbedio pomenuti savet.

- Naša pekara je sigurno jedna od najopremljenijih na nivou Srbije. Vrednost opreme u celoj pekari iznosi oko 30.000 evra – naglasio je Nikola Matković, direktor Hemijsko-tehnološke škole. 

Da su više nego zadovoljni uslovima rada, tačnije prakse, dokazuju i reči učenika, budućih pekara. 

- U pekari učimo kako da pravimo burek, picu, pecivo. Takođe, učimo o mašinama i vrstama peći. Sada smo dobili i novu peć koja dole i gore ima komore za pečenje, a možemo da podesimo i tajmer, temperaturu, svetlo i paru. Iako možda danas nije među omiljenim zanimanjima, smatram da je biti pekar prednost, jer nakon škole možemo odmah da se zaposlimo i počnemo da zarađujemo za sebe, što nam je cilj – otkriva Kristijan Kadar, učenik II-5 odeljenja Hemijsko-tehnološke škole.

Da ovo časno zanimanje nije strano ni devojkama, potvrdila je Ines Jelaš, takođe učenica II-5 odeljenja, koja je nakon kraćeg perioda "lutanja" sebe pronašla u pekarstvu. 

- Moj cilj je prvo se zaposliti. Ako znaš ovaj posao, nikada se ne može desiti da nemaš posao. Pekara uvek treba, a možemo otvoriti i privatnu pekaru. Osim o načinu pravljenja peciva, u školi nas uče i o mašinama, da bismo ih znali ispravno koristiti. Posebno od ove školske godine, školska pekara je dobro opremljena, u njoj može dosta da se uradi. Savremena je i moderna, nije tipično "školska". S novom peći, pečenje ide mnogo brže, ali najlepše mi je u školskoj kuhinji. Prostorija je lepa, svetla, nameštaj je nov. Imamo više ormara za posuđe, tacne, čaše i za sve što "domaćici" treba - istakla je Jelaš.

STIPENDIJA KAO PODRŠKA - Posebnu zahvalnost Hemijsko-tehnološka škola duguje subotičkim privrednicima koji, kao društveno-odgovorne kompanije, pomažu deficitarne obrazovne profile. Prvi put ove školske godine, osim stipendija koje daje Grad Subotica, pet učenika dobilo je i stipendije koje obezbeđuju picerija "Denis", kompanija "Mini-pani" i pekara "Proleće".
- Stipendije su dobila dva učenika obrazovnog profila Prehrambeni tehničar (na srpskom i mađarskom jeziku) i tri učenika obrazovnog profila Pekar. Reč je o učenicima prvog razreda, koji se školuju za deficitarna zanimanja – objasnila je Vanja Mihajlović, školski pedagog, dodavši da su ovi učenici po završetku školovanja, najblaže rečeno, konkurentni na subotičkom tržištu.

Danas odličan đak, sutra sjajan radnik - to bi bila najbolja definicija vrednog Dragomira Barakovića, učenika II-5 odeljenja, koji sanja o tome da jednog dana otvori sopstvenu pekaru. Možda san i nije toliko daleko od stvarnosti, ako se u obzir uzme činjenica da iza sebe već ima zavidno iskustvo u ovoj oblasti. Veći deo stekao je u školi, ali ni posao u privatnim pekarama mu nije stran. 

- Kada sam upisao ovu školu, nisam imao nikakvo iskustvo, a sada imam. Naučio sam da radim na svim mašinama u školskoj pekari, odlazili smo na blok-nastavu u "Fidelinku", a radio sam i privatno. Priznajem da je školska pekara lepo opremljena, ništa ne bih dodao, jer svega ima. Nova oprema nam pomaže, pečenje ide brže, možete staviti više tepsija odjednom, sve se brže uradi - rekao je Baraković.

Za razliku od svojih vršanjaka u nekim drugim odeljenjima i drugim školama, učenici koji se opredele za izuzetno tražena zanimanja pekar – mesar, uglavnom razmišljaju o zaposlenju odmah nakon srednje škole. Tri godine, koliko provedu u školskoj klupi i na časovima praktične nastave, sasvim je dovoljno da steknu znanja i veštine koje će ih kvalifikovati za ove, možda ne lake, ali uvek aktuelne poslove. A zaraditi svoj dinar u mladim godinama, svakako je za poštovanje i divljenje.