• Pregleda: 1984

Manjine nezadovoljne Nacrtom izmene Zakona o nacionalnim savetima

U Novoj opštini danas je održan skup na temu javnih konsultacija o radnom tekstu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, na kome su učestvovali predstavnici države i manjina koje žive u našem gradu.
Foto: TV Subotica
Manjine nezadovoljne Nacrtom izmene Zakona o nacionalnim savetima

Ono u čemu su saglasni gotovo svi predstavnici manjina je da nacrt zakona unazađuje postojeća manjinska prava, a najveće kritike odnosile su se na upotrebu srpskog jezika u aktima nacionalnih saveta, depolitizaciju njihovih članova, smanjenje nadležnosti nad obrazovnim i kulturnim ustanovama, kao i to da ubuduće neće moći da daju predloge već samo mišljenje o pojedinim odlukama.

Predstavnici Mađara nezadovoljni su najviše zbog toga što je predloženo da se zapisnici sa sednica i drugi materijal, pored njihovog moraju voditi i na srpskom jeziku.

- Ako Ustav kaže da svaki narod može da priča na svom maternjem jeziku, onda se to kosi sa predlogom da se sve dostavlja na srpskom jeziku – smatra Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara. - Mi smatramo da su ponuđena rešenja u ovom prednacrtu, odnosno radnoj verziji zapravo korak u nazad zato što se ona kulturalna autonomija i njen izlog ovim pregledom zapravo urušila.

Ipak, da još uvek ima vremena da se nacrt zakona popravi smatra Mihalj Njilaš, predstavnik SVM i Pokrajinski sekretar za obrazovanje i nacionalne manjine.

- Pre svega treba jasno definisati status nacionalnih saveta, i statu članova da se tačno kaže kojim pravima raspolažu, da se jasno definišu prava u smislu određivanja ustanova od značaja za nacionalnu manjinu, po kojim kriterijumima se opredeljuju i  na koji način nacionalni saveti učestvuju u upravljanju ustanova. Tu ima nedorečenosti i u skladu sa odlukom U stavnog suda i Ustavom – dodaje Njilaš. - Ovaj tekst ima  dosta manjkavosti i treba jasno izneti koji su nedostajući elementi. Kao pripadnik SVM i političar i zastupnik mađarske nacionalne manjine, želim da popravimo i aktivno ćemo učestvovati u izmenama. Ima suviše kaznenih odredaba koje su po meni neporebne, nedorečenosti oko slanja zapisnika i ostalih obaveza, odnosa države i nacionalnog saveta, finansiranja...

Predloženim nacrtom nisu zadovoljni ni Hrvati, naročito zbog toga što manjine nisu bile dovoljno uključenje u njegovo stvaranje.

- Ceo proces nije bio dovoljno inkluzivan i nije bilo partnerskog dijaloga između onih koji su sastavljali zakon i nacionalnih manjina. Nacrt se svodi na usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda i preciziranje pravnih praznina i umanjenje stečenih manjinskih prava – ističe Martin Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalog vijeća. - Nacionalni saveti su do sada davali predloge, a sada će samo mišljenje o raspodeli sredstava po konkursu za informisanje. To je predviđeno Zakonom o javnim medijima i umesto da se on prilagodi Zakonu o nacionalnim savetima, imamo obrnutu situaciju. Kada su u pitanju ustanove kulture od posebnog značaja za manjine, ranije je bilo da svaki nacionalni savet predlaže svog člana u UO, sada svi predlažu jednog zajedničkog. Poseban apsurd je da se kaznene odredbe za nepoštovanje zakona tiču samo nacionalnih saveta, ali ne i države.

Savez bačkih Bunjevaca smatra da prostora za razgovor na ovu temu ima, ali ne na način kako je predviđeno u radnom tekstu Nacrta Zakona. Posebna zamerka odnosi se  na odredbu po kojoj članovi rukovodstva političkih stranaka nacionalnih manjina ne mogu biti članovi nacionalnih saveta.

- Političke stranke nacionalnih manjina su Zakonom uređene. One postoje u skladu sa Zakonom i ukoliko su registrovane i postoje u skladu sa Zakonom, naravno da imaju pravo da učestvuju na izborima Nacionalnih saveta - objašnjava Mirko Bajić, predsednik SBB.

Prema rečima državnog sekretara Ivana Bošnjaka, pri izradi nacrta izmene zakona vodilo se računa o odlukama Ustavnog suda, koji je još 2014. osporio pojedine odredbe zakone koje se tiču upravljanja u školama i ustanovama kulture.

- Nacionalni saveti su dobili konačnu svoju definiciju, odnosno punu pravnu formulaciju, a kao takvi entiteti u našem sistemu imaju mogućnost da predlažu ali nemaju mogućnost da odlučuju u drugim merama osim da sprovode sopstvena ovlašćenja koja su vezana za pojedine delove sistema - objasnio je Ivan Bošnjak. - Ono što smo uzeli u obzir vezano je za racionalne i bolje upravljanje finansijama što na je sugerisano i dalju depolitizaciju.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina trebalo bi da se nađe u Skupštini Srbije u prvom kvartalu naredne godine. Pored ovog Zakona biće izmenjeni i Zakoni o službenoj upotrebi jezika i pisma i Zakon o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina i nakon toga, očekuje se da ovaj paket od tri Zakona bude usvojen.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

18
jole Odgovori
sistem sadasnje vlasti je da prvo manjinama da deo kolaca i dozvoli da kraduckaju malo.a posle im dvostruko uzme
Stevan Odgovori
ok, sta manjine ne mogu u Srbiji da urade zato sto su manjine?
ne razumem ovo...
Milan024 Odgovori
Previše prava, a premalo odgovornosti i obaveza!
Aleks Odgovori
Prvo sto se tice jezika pise se i prica srpski.
Drugo ,da vas viddim u Beogradu ili Nisu da,li ce Vam pisati na madjarskom ili bunjevackom !?
Kome se ne svidja ,put pod noge .
Ni ja ne trazim svoja prava po tudjim zemljama vec cenim i postujem gde jesam .
Pozdrav za manjinu.
Vojvoda
Svaka cast Aleks. Kome se nesvidja pedala
Mirjana Malek
Vojvodina nije tuda zemlja za nacionalne manjine koji tamo zive. To je vise tuda zemlja srbima koji su se tamo doselili nedavno, nego madarima i bunjevcima kojima je to dom od davnog.
pista
-ako smatrate da je nama srbija tudja zemlja,onda ste u pravu da nemamo sta da trazimo ovde(zato i odlazi najvredniji deo manjina,ostaju politicari,radnici u drzavnim firmama i privatnici povezani sa politikom)
roby
Sram te bilo.država Srbija je rodna gruda svih pomenutih manjina a ne tuđa zemlja.Traze svoja prava u svojoj državi a ne tuđoj-SEDI JEDAN!!!
kaja
Sve same vojvode ovde i oni sbrda... Pa zbog takvih kao vi mi i trazimo svoja prava, jer smo tudjinci u svojoj zemlji. Da nećeš možda ti da nam praviš sendviče i organizuješ autobus preko? A sad svi ovde polako u Gradsku biblioteku pa na odeljenje istorije, malo podučavanja nije na odmet...
ostoja
Potpisujem svaku rec koju si napisao Aleks, a ovim frustriranim fasistima poruka da je ovo Srbija i da postuju zemlju gde zive!
Pero Lozac
Niko ni ne ocekuje da se u BG ili Nisu prica ili dobijaju dokumenti na jeziku manjina.. Ovde je rec o tome da u opstinama i gradovima gde je to regulisano statutom lokalne samouprave moze biti u upotrebi jezik nacionalne manjine.... nista vise... a stav poput tvojeg nas je dovde i doveo ...
panonski čamac Odgovori
Ne interesuje me. Koketirali ste sa trenutnom bagrom na vlasti, sad uživajte u plodovima.
roby
Apsolutno tacno...da vidim sada Pastora sta ce smisliti.
NEKO IZ MASE Odgovori
Pravo reciprociteta je najpostenije.Koliko prava Srbima u Hrvatskoj, toliko Hrvatima u Srbiji ili koliko prava Srbima u Madjarskoj , toliko Madjarima u Srbiji, ni manje ni vise.
pista
a mozemo i brojno stanje uzeti u obzir kad ves spominjes reciprocitet. 230+240 hiljada Madjara u SRB i 3-5 hiljada Srba u HU. Pa ti vidi...
roby
Sto bi znacilo,ako je Hrvatska država nacionalisticki nastrojena ,neka bude tako i u Srbiji?Zar nije moto da budes bolji čovek ili popularno"domaćin" od onog koji to nije.
pravdak Odgovori
Akeks-Spomenio si bunjevacki sa madarskim i napisao da li ce se pidati u Nisu i Beogradu?Ds li tvoj pileci mozak shvata da 84.000 Bunjevaca i 84 delegata je uz Srbe prisajedinilo Backu,Banat i Baranju Kraljevini Srbiji.Da li znas da tu gde si ne bi srpski govorio vec madarski.Edukuj se malo,nama Bunjevcima je Srbija maticna drzava i ne samo nama.Slabo ti ide istorija.Bunjevci se bore sa novopostalim Hrvatima,zar moramo i protiv neukih Srba???
jole
vlah,rusin,bunjevac,egipcanin,goranac sve je izmisljeno ovde da bi se matica razvodnila i da bi se asimilirali manjine u vecine.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.