Komentara: 16
Pregleda: 4038

Male šanse da jednom vakcinisana osoba oboli od morbila

27.02.2018. u 14:12h
Izvor: Subotica.com
Od početka aktuelne epidemiološke situacije u Srbiji, od malih boginja su u našem gradu obolele dve osobe, jedna u novembu prošle, a druga u februaru ove godine. O tome ko može da oboli od morbila, koji su načini provere i zaštite od ove bolesti, razgovarali smo sa dr Nebojšom Bohuckim, epidemiologom Zavoda za javno zdravlje Subotica.
Male šanse da jednom vakcinisana osoba oboli od morbila

Osim dece uzrasta do dve godine i osoba koje nikada nisu primile vakcinu, od malih boginja mogu da obole i odrasle osobe koje su vakcinisane samo jednom dozom cepiva. Ipak, dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica, kaže da su za to veoma male šanse, te da ne bi trebalo da se brinu.

- Oni koji su primili samo jednu dozu, u 95 odsto slučajava su zaštićeni, dok u 5 odsto nisu, što znači da postoji mogućnost da svaki 20 oboli od morbila. Nakon druge doze, imuni odgovor raste na 98 odsto i tek 2 odsto može da oboli. Naravno, jedan broj ljudi nikada neće biti vakcinisan, da li zbog toga što još nije dovoljno sazreo, jer se vakcina prima od druge godine, ili zbog osnovne bolesti koja ne dozvoljava vakcinaciju. Zbog toga postoji kolektivni imunitet, tako što su njihovi roditelji, baba, deda i šira porodica vakcinisani, te ako jedan od 20 nije primio vakcinu, onih 19 oko njega su zdravi i ne mogu da ga zaraze. To je način na koji čuvamo one koji nisu vakcinisani ili nikada neće biti vakcinisani zbog bolesti - kaže dr Bohucki.

Ukoliko niste sigurni da li ste primili jednu ili dve doze, najpouzdaniji način da to saznate je proverom zdravstvenog kartona, u kojem su uredno navedeni datumi vakcinacije. Drugi način je običnom analizom krvi, međutim, prema rečima epidemiologa, rezultati analiza nisu uvek pouzdani.

- Idealno vreme za proveru je 30 dana nakon primanja vakcine ili poslednje vakcine u seriji, što se veoma retko radi. Ako su antitela tada na visokom i očekivanom nivou, onda ste zaštićeni, ukoliko nisu, niste zaštićeni. Drugim rečima, kada neko primi jednu dozu MMR, nakon 30 dana imaće visok nivo antitela u 95 odsto slučajeva, dok u 5 odsto neće imati. Zato postoji i druga doza MMR, nakon koje će u 98 odsto slučajeva imati visok nivo antitela, a u svega 2 odsto neće imati. Pokazatelji da li imamo ili nemamo antitela putem vađenja krvi su diskutabilni, jer ako imamo visok nivo antitela godinama nakon vakcinacije, jasno je da smo zaštićeni, ali ako nemamo visok, to ne znači da ta osoba nije zaštićena. Oni koji su primili vakcinu pre nekoliko godina ili decenija, sasvim je normalno da im se nivo antitela smanjio ako nisu bili u kontaktu sa virusom. Odgovorni za imunitet u našem organizmu su limfociti koji prave antitela i oni kao takvi ostaju trajno u organizmu. Kada dođemo u kontakt sa nekom zaraznom bolešću od koje smo zaštićeni, bilo tako što smo je preležali ili smo vakcinisani, limfociti se transformišu u plazmocite i proizvode antitela, te ćemo tada ponovo imati visok nivo i nećemo oboleti - objašnjava dr Bohucki.

Kako bi bili potpuno zaštićeni, savet zdravstvenih radnika je da osobe koje su primile samo jednu dozu cepiva, prime još jednu, uz napomenu da je primanje druge doze potpuno bezbedno, te da ne može da naškodi ni na koji način. Međutim, problem je što procedura dobijanja naknadne vakcine za odrasle nije jednostavna.

- Prema važećem Pravilniku, imunizacija se obavlja do navršenih 18 godina i država nabavlja onoliko doza koliko ima dece koja treba da se vakcinišu. Zbog toga nema mnogo viška, možda svega nekoliko doza, koje se čuvaju kao rezerve, pre svega za zdravstvene radnike koji rade sa obolelima. Kada se radi o više hiljada ili desetina hiljada zdravstvenih radnika i zainteresovanih lica, tu je potrebno planiranje nabavke i uvoza vakcina, jer proizvođač nije u mogućnosti da u kratkom vremenskom roku stvori vakcinu, već to traje mesecima. Vakcinacija je moguća i kod privatnika, ali je problem što oni raspolažu sa veoma malom količinom vakcina. Kod privatnih lekara, vakcina nije nešto što se traži, jer postoji kalendar imunizacije, te zašto bi je nabavljali ukoliko se ona u državnim zdravstvenim ustanovama dobija besplatno - naglasio je epidemiolog.

Ukoliko se dogodi da osoba koja je primila jednu dozu cepiva oboli od morbila, ona će imati blažu kliničku sliku ili veoma blagu, atipičnu formu gotovo bez simptoma, te postoji mogućnost da neće znati da je obolela. Problem je što je u oba slučaja osoba infektivna, te može da zarazi druge. Ipak, da ne postoji bojazan od epidemiološke situacije na terotoriji Severnobačkog okruga, pokazuju podaci vakcinalnog obuhvata za prošlu godinu.

- Prema podacima za 2017. godinu, u drugoj godini života prvu dozu je primilo 94,88 odsto, a u sedmoj godini pred polazak u školu čak 95,24 odsto, što su najboli rezultati nakon niza godina. Takođe, posebno je rađena i vanredna revizija kartona za decu do 14 godina, te oni koji se nisu vakcinisali, dobili su poziv da se ponovo vakcinišu. Na osnovu toga možemo reći da je Severnobački okrug miran i da u našoj sredini neće biti značajnije epidemije - istakao je dr Bohucki.

Od početka aktuelne epidemiološke situacije u Srbiji, na teritoriji Vojvodine je od morbila obolelo ukupno 36 osoba, od kojih 29 u Novom Sadu, tri u Rumi, dve u Sremskoj Mitrovici i dve u Subotici, jedna u novembu prošle, a druga u februaru ove godine.

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 2 godine i 5 meseci
Komentara: 16
Pregleda: 4038
Povezane teme
zavod za javno zdravlje vakcinacija mmr vakcina imunizacija dr nebojša bohucki
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 2 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.