Od simbola prestiža do „skupljača prašine“: Gde je nestao kristal iz naših domova?

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kristal je bio veoma popularan i dostupan širokom krugu ljudi nekadašnje Jugoslavije. Razlikovali su se kvalitet, poreklo i cena — od luksuznog, ručno brušenog kristala do pristupačnijih kompleta.

- Gotovo svaka porodica je imala bar jedan komplet kristalnih čaša, činiju za bombone, vazu ili frutijeru. Kristalnu pepeljaru su imali svi, čak i kuće u kojima se nikada nije zapalila nijedna cigareta - priseća se Subotičanka koja u svojoj vitrini još uvek čuva deo nekadašnje kolekcije kristala — To se nije koristilo svakodnevno. Kada bi domaćica poslužila sok, aperitiv ili vino u kristalnim čašama, to je značilo da su došli gosti koje domaćini naročito uvažavaju. Kompleti su se koristili i za slave, velike praznike i važna porodična okupljanja, pa se to glancalo danima pre, da sija. Znate, više čaša je razbijeno prilikom glancanja nego tokom upotrebe. Kristal se retko koristio, ali se često brisao i glancao.

Posebno cenjen bio je češki kristal (Bohemija), koji su u Suboticu donosili poljski trgovci.

- Oni su išli od radnje do radnje i nudili ga trgovcima, a prodavali su ga i na buvljaku po cenama znatno nižim nego u komisionim prodavnicama. Kupovina „kod Poljaka” za mnoge Subotičane bila je prilika da dođu do vrhunskog kristala i unesu dašak luksuza u svoj dom – dalje će sagovornica. 

Veliku popularnost imao je i domaći kristal, pre svega onaj iz Zaječara. Legendarna serija čaša „Mediči“, lansirana 1974. godine, krasila je jugoslovenske dnevne sobe i učinila da olovni kristal postane dostupan prosečnoj porodici.

— Kristal iz Zaječara je imao božanstvene serije. Njihovi kompleti su se kupovali za svadbene poklone, za krštenja i druge svečane prilike. Kada bi vam neko poklonio jedan ovakav komplet, to je značilo da vas veoma ceni i uvažava — precizira sagovornica.

Popularnost kristala počela je naglo da opada zajedno sa promenama u načinu života i uređenju doma. Velike vitrine pune ukrasnih predmeta ustupile su mesto modernom, minimalističkom nameštaju ravnih linija, u kojem više nije bilo prostora za raskošne činije, vaze i čaše koje se koriste svega nekoliko puta godišnje.

- U ubrzanom ritmu života, kristal je za mnoge postao nepraktičan jer zahteva pažljivo održavanje i glancanje, pa je od simbola prestiža polako prerastao u „skupljača prašine“ – završava sagovornica.

Tako su brojni kompleti završili na tavanima, u podrumima, starinarnicama i na buvljaku gde se prodaju iz kutija i sa poda za vrlo skromne iznose. Ipak, za mnoge on i dalje ima neprocenjivu vrednost, jer kristal nikada nije bio samo ukras. U njegovom sjaju ogledaju se porodična okupljanja i uspomene na vreme kada je gotovo svaka kuća imala svoj mali komad luksuza.