Kolika će biti zgrada Pozorišta?
U Subotici zasad niko ne zna kakva će biti budućnost zgrade tamošnjeg Narodnog pozorišta, koje se gradi od 2007. godine. Nakon što je lokalni parlament na vanrednoj sednici krajem oktobra doneo odluku o zustavljanju radova na izgradnji i gradonačelniku naložio formiranje komisije koja bi pripremila novi projekat koji treba da bude u saglasju sa aktuelnim ekonomskom situacijom, gradonačelnik Saša Vučinić izjavio je za „Mađar so“ da će u predstojećoj sedmici biti započete konsultacije o tome ko će biti članovi komisije za izmenu postojećih planova izgradnje subotičkog pozorišta. – Najpre treba da dobijemo predloge o tome koji su stručnjaci koji su se već bavili pitanjima u vezi sa izgradnjom i ko su oni koji imaju nekakve zamisli o rekonstrukciji – rekao je Vučinić.
Da li će se krenuti sa rušenjem betonskih elemenata koji su postali suvišni? Da li bi visina mogla da bude smanjena i za jedan čitav sprat? Ili do tako nečeg ipak neće doći? – nagađaju i pitaju se Subotičani među sobom. Zasad, međutim, nikom nije jasno šta će se dogoditi. Ni rukovodstvu pozorišta.
Predsednik upravnog odbora Jožef Kasa i direktorka te ustanove Ljubica Ristovski u pismu kojeg su pre nedelju dana uputili ministru kulture Predragu Markoviću podsećaju da je finansiranje izgradnje, započete 4.juna 2007. godine , sa po 45 odsto prihvatila Republika,odnosno Pokrajina, a sa deset odsto sam grad. Prva faza finansirana je sredstvima Nacionalnog investicionog plana, isplatu druge faze prihvatila je Pokrajina, ali ovaj deo izgradnje još uvek nije završen, a dugovi prema izvođačima iznose 76 miliona dinara. Izgradnja trenutno miruje. U pismu ministru, čelnici subotičkog pozorišta skreću pažnju i na činjenicu da je u međuvremenu već došlo do smanjivanja u odnosu na prvobitne planove i da je zgrada za čitav sprat niža nego što je to bilo u prvobitnoj projektnoj dokumentaciji. Ovo, međutim, nije ubrzalo dinamiku izgradnje, pa su čelnici pozorišta zatražili od ministra da se još jednom raspravi finansiranje sa ostalim potpisnicima, ili da Republika u celini pokrije troškove izgradnje. Uz pismo, ministru je upućena i odluka lokalnog parlamenta, uz molbu da protumači te odluke.
I u Međuopštinskom zavodu za očuvanje spomenika kulture bi želeli da dobiju objašnjenje da li donosioci te odluke misle na redukovanje do kojeg je već došlo, ili na to da će zgrada biti niža za još jedan sprat. – U prvobitnim planovima bila je zastupljena visina od 28 metara. Sada iz pravca korza visina zgrade iznosi 16 metara, a visina od 18 metara premašena je samo na delu koje nije vidljivo i gde iz funkcionalnih razloga zgrada ne može da bude niža –kaže direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Geza Vaš, navodeći da taj viši deo prolaznici i ne mogu da uoče.
Čekamo da nadležni kažu kako dalje. Verujem da će sve moguće opcije biti razmitrene i da će biti procenjeno koje je najbolje rešenje sa stanovišta finansija, ali i u funkcionalnom smislu, kako bi zgrada zadovoljila potrebe savremenog pozorišta – rekao je profesor Građevinskog fakulteta dr Danijel Kukaras, koordinator stručne grupe. On je naveo da će besumnje i predstavnici struke izneti mišljenje i da će se tako iskristalisati najoptimalnije rešenje. Prema njegovim rečima, dok se ne dođe do rešenja u vezi sa novim delovima objekta, dotle bi mogli da se obave radovi na zaštićenom delu zgrade iza stubova, naravno ukoliko na raspolaganju bude odgovarajućih sredstava za to. Kao što je poznato, naime, ovaj deo treba da bude vraćen u nekadašnje stanje, ali sve zavisi od odluke nadležnih i od finansija – rekao je Kukaras.
