Kladionice samo niču

Tu su i prazni poslovni prostori na najatraktivnijim lokacijama, a i oni koji rade, kažu da promet nikada nije bio slabiji. A kako bi drugačije i bilo u gradu, gde je više od 11.000 nezaposlenih, dok oni koji rade, mesečno u proseku zarade oko 40.000 dinara, daleko manje od republičkog proseka. Uz to su zakupi lokala i dalje izuzetno visoki, kao i porezi i druge obaveze prema državi, a inspekcijske kontrole su pooštrene, te više skoro da nije moguće imati zaposlenog "na crno".

- Do ovakvog položaja dovele su nas zajedno siva ekonomija, koja ponovo cveta, dok sve ostalo propada, i dažbine, za koje je nemoguće zaraditi - priča odmahujući glavom Mirko H., vlasnik male radnje u naselju Radijalac. - Prinuđeni smo da imamo za koji dinar više cene, a danas ljudi gledaju na svaku paru i kupuju na pijaci i u velikim marketima, naročito kad su akcije.

Velikih gužvi na kasama velikih marketa, sa izuzetkom prazničnog perioda, više skoro da i nema. Kupuje se na malo ili na odloženo plaćanje, ali se i tada u kolica roba stavlja obazrivo i samo ono što je neophodno.

- Gužve, naročito vikendom, jesu velike, ali treba pogledati šta ljudi nose u kesama, po pastu za zube ili kremu za lice, i to one najjeftinije, ma ne pamtimo lošiji period - kratko će prodavačica Marika Biro.

Jedino što cveta u korovu severnobačke svakodnevice su kladionice i kockarnice, kojih ima na desetine i uvek se može videti neka novootvorena, što je takođe odraz ekonomskog gliba u koji smo zapali.

KONKURENCIJA SA BUVLJAKA

Iako se žale na promet, jedini ko, koliko-toliko pozitivno posluje, jeste subotički buvljak, gde se što po navici, što zbog nužde, odlazi po najneophodnije potrepštine. Često se mogu čuti i kritike trgovaca u gradu da su tezge na buvljaku krivci što kozmetiku, kućnu hemiju, odeću i obuću malo ko kupuje u prodavnicama.