Kada će se urediti trg ispred Železničke stanice?

Ako već nadležni neće ili ne mogu, u bitku za uređenje prostora ispred Železničke stanice upustio se naš sugrađanin Jovgen Salontaji, koji je u toku poslednjih nekoliko meseci uputio dopise sa fotografijama i video-snimcima svima koje bi ovo stanje trebalo da zabrine i obišao ih lično da bi saznao šta nameravaju da preduzmu kako bi ovo „lice Subotice" prestalo da bude njeno naličje!

- Prvo sam se oglasio u „Pištaljci" na sajtu Subotica.com, a zatim podneo prijavu Kontakt-centru ukazujući da je bezbednost pešaka prilikom prelaska preko neobeležene saobraćajnice svakodnevno ugrožena. Da bi stigli do Železničke stanice, ili od nje krenuli prema gradu, imam utisak da bi im najbolje bilo da imaju krila pa da tih nekoliko desetina metara prelete - kaže Salontaji uz primedbu da bi pored pešačkih prelaza dobro bilo da se postave i „ležeći policajci", kako bi se umirio inače veoma frekventni saobraćaj na tom prostoru.

Komunalna policija, Direkcija za izgradnju grada, uprava Železničke stanice i Savet za bezbednost saobraćaja, sve su to instance kojima se Jovgen Salontaji obratio sa istim pitanjem - da li će se čekati da neko nastrada, pa tek onda preduzeti nešto da se haotično stanje na trgu reguliše?

- Od Saveta za bezbednost saobraćaja dobio sam odgovor da su na sednici 3. septembra razmotrili moj zahtev i da se „prihvata potreba postavljanja pešačkog prelaza, ali će isto biti moguće tek pošto železnica uradi svoj deo posla - uređenje parking mesta". Ostali se pravdaju očekivanjem izrade urbanističko-tehničkih planova, a u neformalnim razgovorima rečeno mi je da je problem nemoguće rešiti zbog neregulisanih imovinsko-pravnih odnosa grada i Železnice Srbije. Na najhladniji prijem naišao sam u pokušaju da razgovaram sa nadležnima na Železničkoj stanici", kaže Jovgen Salontaji, pokazujući gomilu dopisa kojima je nastojao da skrene pažnju i pokrene rešavanje ovog problema.

Sve se može, ako ima para!

Na pitanje da li je tačno da postoje nesporazumi oko vlasništva sa železnicom i postoji li plan po kojem bi trg ispred Železničke stanice , koji je u sada već dalekoj prošlosti bio reprezentativno uređen i održavan, vratiti stari sjaj, direktor Direkcije za izgradnju grada Subotice Josip Kovač Striko kaže:

- Deo tog prostora zaista nije u vlasništvu grada i pripada Železnici Srbije, a jedan deo i Carini Subotice. Znači, moramo imati saglasnost, jer bez nje ne možemo obavljati radove na nečijem tuđem zemljištu. Imamo nameru da rešimo tu problematiku, vezano i za parkinge i za saobraćajnice, ali do rešenja nije moguće doći odjednom, već u koordinaciji sa više javnih preduzeća. Kao što smo nedavno rekonstruisali pružne prelaze, gde smo sa Železnicom imali dobru saradnju. Posao se mora koordinisati, dakle, a prvi korak je izrada planske dokumentacije, da se rešenje isprojektuje, kao i uvek kada se nešto radi, i na osnovu toga utvrdi koliko bi takvo rešenje koštalo - kaže Josip Kovač Striko.

Jedan od uslova, i to najvažniji, svakako je obezbeđivanje sredstava, a drugi da se ispoštuje procedura i pribavi sva potrebna dokumentacija, što iziskuje vreme.

- Mi ćemo se potruditi da to rešimo kada se steknu finansijski uslovi, u tom slučaju nije problem prići poslu, mada i tada treba računati da je potrebno vreme kako bi se pribavila sca dokumentacija i saglasnosti, naročito od nadležnih koji nisu na teritoriji Subotice. Želja nam je da uredimo čitav prostor sve do pošte, jer ovo je stanje koje se decenijama nije menjalo - napominje Kovač Striko.

Da li će, ipak, biti pešačkih prelaza?

Imajući u vidu da za kompletno dovođenje trga u stanje koje priliči gradu kakav je Subotica osim što ne postoje potrebna sredstva, a očigledno ni plan kako bi se on u celini mogao urediti, pitanje je šta je ono što se može učiniti za lakše i bezbednije kretanje pešaka?

- Direkcija ne može samovoljno da nacrta pešačke prelaze tamo gde ona želi, zato će prvi korak biti da Zavod za urbanizam odredi gde će se oni nalaziti, koji ćemo angažovati da to uradi pošto nam Savet za bezbednost saobraćaja zatraži uslove. S obzirom da na horizontalnu signalizaciju trošimo godišnje 4 do 5 miliona dinara, njeno proširenje zahtevaće i više sredstava. Prioritet su nam pešački prelazi kod škola, zbog dece, zatim na glavnim putevima i pravcima i prilazi javnim ustanovama i objektima. Kada dobijemo to rešenje Zavoda za urbanizam otići ćemo korak dalje i uraditi pešačke prelaze - tvrdi direktor Direkcije za izgradnju grada.

Ostaje, dakle, kako je u odgovoru Jovgenu Salontaju navedeno od strane Saveta za bezbednost saobraćaja, da železnica prvo uredi - parking mesta. Da li se problem vraća na početak i krug zatvara?