“Interkultura“ spaja vršnjake sa svih meridijana

Zahvaljujući ovom programu, priliku da upozna Srbiju, iz koje joj potiče pradeda, ima Aksel Simon iz Francuske. Ona je najpre došla u Paraćin, a posle kratke posete Subotici u martu, odlučila je da ostane u našem gradu.

- Subotica mi se jako svidela. Pa kome se Subotica ne bi svidela, jako je lep grad – priča nam na tečnom srpskom, koji marljivo uči od kako je došla. – O Srbiji nisam ništa znala iako mi je pradeda iz Srbije. Zato sam htela da dođem i vidim tu zemlju. Malo je reći da mi se jako sviđa, i zemlja i ljudi. U Subotici mi je najlepša arhitektura, a u Srbiji generalno hrana, naročito sarma. Sviđa mi se i kod mojih domaćina porodice Marije Džavić u Starom Žedniku. Naročito što zajedno ručaju i večeraju zajedno, što je prava porodična atmosfera.

Tečni srpski jezik kojim Aksel komunicira sa nama, a koji je naučila za pola godine, ostavlja nas zatečenim.

- Imam pomoć u učenju, ali jezik je težak, mnogo se razlikuje od francuskog. U Beogradu sam nedavno polagala test znanja i položila ga. Želja mi je da na Univerzitetu u Sorboni studiram slavistiku i zbog toga sam prionula na učenje – dodaje Aksel. - U Francuskoj idem u treći razred, to je škola poput Gimnazije, ali mi biramo predmete a ovde su smerovi što je drugačije.  Takođe, škola ovde traje vremenski kraće, kod nas je od 8 do 18 časova, ali nemamo toliko kod kuće da učimo.

Uz srpski, svi đaci koji dođu uče i matematiku, strani jezik i jedan predmet po izboru. Aksel je odabrala geografiju a po rečima profesora, sjajna je u svim predmetima.

- Malo mi je bilo teže dok srpski nisam dobro naučila, pa sam sve prevodila sa francuskog.  Geografiju nisam imala uopšte u Francuskoj i ovde me je zateklo učenje glavnih gradova Azije – kaže vredna i talentovana devojka. – Ovde sam do jula, a volela bih da dođem ponovo. Ali u posetu prijateljima, ne bih živela ovde, razlikuju se načini života.

Suboticu i Subotičane zavoleo je i Tomas Guera (17) iz Italije, sela pored Ankone, koji je, kako kaže, stekao brojne nove prijatelje.

- Moja prijateljica je bila ranije u Subotici isto na ovaj način, ali kraće, i pričala mi svoje utiske. Zato sam i ja odlučio da dođem – priča Tomas. - U Italiji sam učenik Tehničke škole u gradu Arbinu. Ovde me je društvo iz razreda odmah prihvatilo, što nije bio slučaj u Italiji. Vršnjaci u Srbiji su otvoreniji i komunikativniji i to mi se sviđa. U početku, kada sam tek stigao u Suboticu, bilo mi je teško, ali ubrzo sam se prilagodio i sada se osećam odlično. S obzirom da treniram fudbal u “Spartaku” imam prijatelje i van škole.

U Subotici mu se sviđaju građevine i hrana, ali srpski jezik mu je, priznaje, pretežak za učenje.

“Interkultura” u Srbije je postojala još pre Drugog svetskog rata, da bi po raspadu bivše Jugoslavije obnovljena. Gimnazija “Svetozar Marković” je u programu oko  godina.

- Naš prvi đak je bio Čileanac, ugostila ga je Dušica Salopek, koja je potom otišla u Rusiju. Tako je sve počelo. "Interkultura" je divno iskustvo. Imali smo učenike na godišnjim razmenama i to je predivno iskustvo i za njih i nas. Lepo je što deca nauče jezik te zemlje, druže se, sklapaju prijateljstva za ceo život. To je jedna godina u koju stane čitav jedan život, postoji život pre i život posle te godine – kaže Gordana Budanović, profesorka engleskog jezika, volonter "Interkulture".