• Pregleda: 1753

Institucionalna podrška ključna u poboljšanju položaja žena na tržištu rada

Kasno uključivanje na tržište rada i nemogućnost pronalaženja posla nakon 45 godine, problemi su s kojima se suočavaju žene prilikom zapošljavanja, zbog čega je pružanje institucionalne podrške ključno u poboljšanju njihovog položaja i ekonomskom osnaživanju, zaključak je okruglog stola koji se održao u Plavoj sali, u organizaciji Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine.
Institucionalna podrška ključna u poboljšanju položaja žena na tržištu rada

Od ukupnog broja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, žene čine polovinu, a problem predstavlja i njihovo kasno uključivanje na tržište rada, koje najčešće nastupa u četrdesetim godinama, nakon što se ostvare u ulozi majke. Međutim, kako je objasnila Verica Vujadinović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje, primetno je da se, iz godine u godinu, svest žena menja, zbog čega ih danas sve više ima na rukovodećim pozicijama.

- U poslednjih nekoliko godina, povećava se broj žena koje učestvuju u merama aktivne politike zapošljavanja, kako finansijskim, tako i onim nefinansijskim, a takođe je zapaženo da se sve veći broj žena opredeljuje za pokretanje sopstvenog biznisa. Uglavnom su to žene koje se bave proizvodnjom peciva i kolača, pružanjem kozmetičkih usluga, primetno je i da se žene sa sela osnažuju i odlučuju za samostalne poslovne poduhvate, dok one koje žive u gradu, uglavnom pronalaze posao u Industrijskoj zoni - rekla je Vujadinović, dodajući da Nacionalna služba za zapošljavanje pruža niz nefinaskijskih mera, namenjenjih isključivo ženama. - Od priprema za razgovor za posao i pisanja radne biografije, do konkretnih obuka za pojedine profesije, mere su kojima nastojimo da pružimo podršku ženama u poboljšanju njihovog položaja na tržištu rada.

Pored institucionalne podrške, od izuzetnog značaja je i sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, istakla je Jasmina Stevanović, članica Ženske parlamentarne mreže, dodajući da aktivna diskusija, razmene iskustava, predloga i ideja, mogu pomoći u rešavanju problema s kojima se žene suočavaju prilikom traženja posla.

- Jedan od opštih ciljeva Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost jeste politika jednakih mogućnosti, dok je poseban cilj poboljšanje ekonomskog položaja žena na tržištu rada, ali i u društvu uopšte - istakla je Stevanović.

Ovo je bio četvrti okrugli sto na temu položaja žena na tržištu rada, koji Ženska parlamentarna mreža sprovodi u sedam lokalnih samouprava u Vojvodini. Iako su iskustva tokom posete vojvođanskim opština pozitivna, Nada Mandić, poslanica Skupštine AP Vojvodine i članica Mreže, naglašava da je potrebno pružiti veću podršku ženama iz ranjivih grupa i otvoriti im mogućnosti za ekonomsko osnaživanje.

- Generalni utisak je da žene starije populacije, iznad 45 godina, ne mogu da dobiju posao. To su žene koje su u punoj snazi, mogu da rade, ali nemaju posao. Međutim, očekujemo da će se to u narednom periodu poboljšati, s obzirom na veliki broj konkursa firmi, kao i poljoprivrednih startap programa. Svaka žena treba da bude ekonomski osnažena, a samo osnažena žena je, po meni, potpuna žena - zaključila je Mandić.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

7
Alas Odgovori
Ozbiljan problem starijih žena koje su ostale bez posla, a nemaju uslove za penziju. Ima ih puno, same ne mogu postići ništa. Nema svaka finansije da počne privatan biznis. Trebaju se nadležni ozbiljno pozabaviti ovim problemom.
šta reći...
Za ime Boga pa gde su.Kad nazoveš siz,kažu nema nikoga da traži posao ali bukvalno,nikoga?
Alas
Šta reći, ne razumem vaše pitanje, koga nema?
šta reći...
Školovanih radnika,slobodnih radnika.Na spisku su ali ili rade u inostranstvu ili na crno,dakle,ne možete sa siz.a pozvati niti jednog jedinog čoveka koji je na spisku a hoće da radi.
šta reći...
Da pojasnim.Radnika koji su na spisku nezaposlenih a radno su sposobni.Otvorite firmu pa probajte pa ćete videti koliko će vam se radno sposobnih a na spisku siz-s javiti!Eto već 2 minusa,eto već su se javili,ko vele bolje ne raditi i dobijati siću sa siz-a nego raditi za 60.000,oo dinara.
Lela Odgovori
ŠTA REĆI - ima ih ima, ali neće ljudi da rade pod teškim uslovima za bedne minimalce da bi se privatni biznismeni bogatili. Bolje raditi na crno pa pošteno zaraditi nego robijati za minimalac i tzv. dopriniose za zdravstvo (koje ne funkcioniše kad se čovek razboli) ili za PIO pa otići sa sto godina u minimalnu penziju pošto isti ti privatnici svima uplaćuju doprinose na minimalnu zaradu.
šta reći...
Lela...nije lepo generalizovati.Odgovorno tvrdim da običan posao,ne težak,neće da rade za 60.000,00 dinara,prijavljeni po svim zakonskim propisima.Dakle nismo svi isti kao što nisu i radnici svi isti,neki rade časno i pošteno ali velika većina radi površno posao bez obzira na platu.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.