Institucionalna podrška ključna u poboljšanju položaja žena na tržištu rada

Od ukupnog broja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, žene čine polovinu, a problem predstavlja i njihovo kasno uključivanje na tržište rada, koje najčešće nastupa u četrdesetim godinama, nakon što se ostvare u ulozi majke. Međutim, kako je objasnila Verica Vujadinović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje, primetno je da se, iz godine u godinu, svest žena menja, zbog čega ih danas sve više ima na rukovodećim pozicijama.

- U poslednjih nekoliko godina, povećava se broj žena koje učestvuju u merama aktivne politike zapošljavanja, kako finansijskim, tako i onim nefinansijskim, a takođe je zapaženo da se sve veći broj žena opredeljuje za pokretanje sopstvenog biznisa. Uglavnom su to žene koje se bave proizvodnjom peciva i kolača, pružanjem kozmetičkih usluga, primetno je i da se žene sa sela osnažuju i odlučuju za samostalne poslovne poduhvate, dok one koje žive u gradu, uglavnom pronalaze posao u Industrijskoj zoni - rekla je Vujadinović, dodajući da Nacionalna služba za zapošljavanje pruža niz nefinaskijskih mera, namenjenjih isključivo ženama. - Od priprema za razgovor za posao i pisanja radne biografije, do konkretnih obuka za pojedine profesije, mere su kojima nastojimo da pružimo podršku ženama u poboljšanju njihovog položaja na tržištu rada.

Pored institucionalne podrške, od izuzetnog značaja je i sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, istakla je Jasmina Stevanović, članica Ženske parlamentarne mreže, dodajući da aktivna diskusija, razmene iskustava, predloga i ideja, mogu pomoći u rešavanju problema s kojima se žene suočavaju prilikom traženja posla.

- Jedan od opštih ciljeva Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost jeste politika jednakih mogućnosti, dok je poseban cilj poboljšanje ekonomskog položaja žena na tržištu rada, ali i u društvu uopšte - istakla je Stevanović.

Ovo je bio četvrti okrugli sto na temu položaja žena na tržištu rada, koji Ženska parlamentarna mreža sprovodi u sedam lokalnih samouprava u Vojvodini. Iako su iskustva tokom posete vojvođanskim opština pozitivna, Nada Mandić, poslanica Skupštine AP Vojvodine i članica Mreže, naglašava da je potrebno pružiti veću podršku ženama iz ranjivih grupa i otvoriti im mogućnosti za ekonomsko osnaživanje.

- Generalni utisak je da žene starije populacije, iznad 45 godina, ne mogu da dobiju posao. To su žene koje su u punoj snazi, mogu da rade, ali nemaju posao. Međutim, očekujemo da će se to u narednom periodu poboljšati, s obzirom na veliki broj konkursa firmi, kao i poljoprivrednih startap programa. Svaka žena treba da bude ekonomski osnažena, a samo osnažena žena je, po meni, potpuna žena - zaključila je Mandić.