Industrijska zona (MB) sve popunjenija
Ne tako davno, ovde su bile njive prekrivene kukuruzom i drugim poljoprivrednim kulturama. Sada je Slobodna zona mali grad. Doslovno. Već sada da obiđete sve pogone u Zoni ima da se našetate. I pošteno umorite. Mene sve više podseća na stari Sever koji smo ponosno zvali grad za sebe. Razlika je u tome što je Zona mnogo bolje planirana, povezana putnom mrežom, budućim autobuskim stajalištima ... Tako će u njoj kada se sve završi biti i mega market, pošta i svi objekti koji su zaposlenom čoveku potrebni u radnom danu, uključujući i obdanište u bloku F, koji će izmenom plana detaljne regulacije na 50.000 m2 imati mnoštvo parcela od 1.000 do 1.500 m2 namenjenih za takozvanu malu privredu. Iako nije vreme za investiranje i dalje ipak interesovanje investitora za industrijsku zonu u Malom Bajmoku ne jenjava.
Ono što raduje je sve veće interesovanje domaćih kompanija za investiranje u Zonu. Tako su i za pomenute dve parcele interesovanje pokazale dve subotičke kompanije, ali zbog činjenice da su predmetne parcele već u režimu rada slobodne zone, što njima nije odgovaralo, odustale su. Prodajom za 300.000 evra, kada se procedura završi, grad pored otvaranja radnih mesta ima i direktnu budžetsku korist.
Ono što svakako najviše raduje su finansijski pokazatelji poslovanja preduzeća u Zoni koja rade na preko 50.000 m2. Uvoz roba, opreme i usluga u prošloj godini iznosio je 167 miliona evra. Od toga su deo bile oprema i mašine za proizvodne pogone. Ostvareni obim proizvodnje iznosio je 136 miliona, što je za 40 miliona više nego 2011. godine. Prošle godine je izvezeno 150 miliona evra robe i usluga što je za 41 milion više nego godinu dana ranije. Zaposlenih u proizvodnji u zoni 2011. je bilo 677 dok je godinu posle radilo njih 500 više. Posebno raduje podatak da je u proizvodnji učešće domaćih materijala dostiglo 11 miliona evra, za razliku od 2011. godine kada je ono bilo neznatno.
Kada se u Zoni zaposli 4.000 ljudi, svakog meseca će u subotičke radnje, javna komunalna preduzeća, ustanove i institucije da se slije najmanje 120 miliona dinara iz platnog fonda. Koliko para će inkasirati gradska kasa od komunalnih i drugih doprinosa i poreza na dohodak, nije teško izračunati. Zato ostaje žal za tim što smo kasno dobili ovu Zonu i što nemamo još nekoliko njih sa po 4.000 zaposlenih.
