Hrast star 300 godina krasi park Zoo vrta

Masivno stablo, čija hrapava kora je prošarana nepravilnim udubljenjima i ispupčenjima, nosi vretenaste grane koje se svakog proleća iznova pune zelenilom, da bi tokom leta pružale debeli hlad, a na jesen, kada se listovi sasuše i požute, zbacile zlatni pokrivač na travu. Dok posmatramo hrast lužnjak, koji na ovom mestu ponosno stoji više od 300 godina, shvatamo da je mnogo dugovečniji od Zoo vrta na Paliću, kao i od ljudi, jer može da dočeka duboku starost od 2.000 godina.

- Kada je planirano da se na ovom prostoru osnuje deo botaničke bašte Zoo vrta, a kasnije i deo gde će biti životinje, većina biljaka je ostala netaknuta. Sklonjeno je samo ono što je bilo višak ili je smetalo, a ono što je ostalo je i ovih nekoliko primeraka hrasta lužnjaka - priča nam Jelena Toljagić, koordinatorka obrazovnih i promotivnih aktivnosti u Zoo vrtu, pokazujući na bogatu krošnju najstarijeg među njima. - Ono što je njihova karakteristika kao biljne vrste, jeste da mogu da narastu u visinu i do 50 metara, da imaju gustu krošnju nepravilnog oblika sa razgranatim granama koje stvaraju lepi hlad, a stablo može da bude prečnika i do 3 metra. Naši hrastovi još uvek nisu toliko veliki, svega su oko 1,5 metar široki, ali su lepi primerci.

Ipak, nije veličanstveno samo ono što je okom vidljivo, skreće nam pažnju Jelena, objašnjavajući da je još veličanstvenije ono što se krije pod zemljom, a to je hrastov raskošan korenov sistem.

- Hras ima dosta jak koren, koji može da raste i do nekoliko metara u dubinu. Kao da drvo zamislite ispod zemlje, tako izgleda njegov koren, samo još bujniji - predočava naša sagovornica. - Ono što je interesantno za sve vrste hrasta, pa tako i za hrast lužnjak, jeste da oni svojim korenovim sistemom i time kako utiču na zemlju, zapravo stvaraju odličnu klimu za razvoj gljiva, među kojima su i tartufi.

Uz nekoliko primeraka hrasta lužnjaka, Zoo vrt na Paliću krase i dve jele visoke 60 metara, koje dočekuju posetioce na glavnom ulazu kroz kapiju. U blizini je i sekvoja, zatim čempresi, nekoliko različitih vrsta tise, patuljastih borova, a svake sezone se obnavlja i cveće, kako u samom parku, tako i na čuvenom paunu po kojem je ovaj vrt prepoznatljiv.

- Ceo parkovski prostor prostire se na 10 hektara, a kada se oduzmu sve staze, vodene površine i voalijere, koje su većinom pretvorene u prirodna staništa vrsta koje ih nastanjuju, pod zelenim pokrivačem je blizu 9 hektara i njegov izgled je pažljivo planiran. Kada se razmišljalo gde će koje životinje biti u Zoo vrtu, išlo se na to da severna strana bude u četinarima, dok je južna strana pokrivena listopadnim drvećem - otkrila nam je Jelena.

Kada sledeći put budete posetili Zoološki vrt, osim na životinje, obratite pažnju i na biljke koje su ravnopravni stanari ove oaze na Paliću, a bez kojih ovaj prostor ne bi bio isti.