Gradiće se kolektori i magistralni vodovi!

Krajem prošle nedelje stigla je dugo očekivana vest za Subotičane: Vlada Republike Srbije dala je „zeleno svetlo" za podizanje kredita kod Evropske banke za obnovu i razvoj uz čiju pomoć će se realizovati projekti koji su od vitalnog značaja kako za razvoj grada tako i za zadovoljavanje osnovnih potreba stanovništva.

Tu su pre svega Kolektori II i VII, o čijem značaju nije potrebno posebno govoriti. Za Kolektor II predviđeno je da se radi u više faza, a proći će praktično kroz sam centar grada zatim kroz mesnu zajednicu Novo selo sve do Bajskog puta, što će naročito u tim delovima grada omogućiti priključenje velikog broja domaćinstava na kanalizacionu mrežu i rešiti ih septičkih jama. Koliko je završetak Kolektora VII važan, najbolje znaju stanovnici mesne zajednice Željezničko naselje, ali i Makove sedmice i drugih područja gde građani muku muče sa poplavama zbog atmosferskih i podzemnih voda. Ova dva kolektora rasteretiće i Kolektor III, zbog čije se opterećenosti često izliva kanalizacija u Gatu, Keru i okolini.

Vodozahvat II, odakle se još uvek pojedini delovi grada snabdevaju neprerađenom vodom za piće, a ona se u distributivnom sistemu meša sa vodom prečišćenom od arsena, gvožđa i amonijama, doživeće kompletnu promenu. Gradiće se rezervoar, crpna stanica i fabrika vode i rešiti problem kvaliteta vode za Palić, Makovu sedmicu, Radanovac, a u perspektivi i za Kelebiju. Rezervoar će obezbediti dovolje količine za sve korisnike, uključujući i buduće industrijske zone na ovom području, a crpna stanica omogućiti stabilan pritisak u mreži za sve potrošače.

Nova mreža magistralnih vodova zaokružiće sistem vodosnabdevanja i značajno smanjiti gubitke energije u čitavom distributivnom sistemu, što će doprineti kvalitetnom i urednom snabdevanju vodom, a što je najvažnije, stvoriće se uslovi za razvoj sekundarne mreže. U pitanju su centralni magistralni vod, povez Istok-Zapad i izgradnja Istočnog magistralnog voda u Lošinjskoj ulici.

S obzirom na vek trajanja bunara, da bi se obezbedilo dovoljno vode potrebno je stare, iscrpljene bunare, zameniti novim, a u poslednje tri godine nije izbušen ni jedan. Sada su u planu čak četiri nova bunara.

U zaduženje kod Evropske banke za obnovu i razvoj ući će se na 12 godina, uključujući i tri godine grejs perioda, sa fiksnom kamatom od 1 odsto plus euriborom šesto mesečno. Grad Subotica bi po ovome trebalo da vraća 11 miliona evra i isplaćuje kamate zaključno sa 2019. godinom, a nakon toga, od 2020. godine pa sve do kraja otplate, ovu obavezu preuzeće „Vodovod i kanalizacija", što će biti regulisano Ugovorom o supsidijarnom zajmu i donaciji između Grada i Javnog komunalnog preduzeća. Reč je o za sada definisanoj donaciji u iznosu od 2,04 miliona evra dobijenoj od Evropskog zajedničkog fonda za Zapadni Balkan, a koji se odnosi na izgradnju Kolektora VII i za tehničku podršku ukupnom projektu. Obaveza Grada i „Vodovoda i kanalizacije" se odnosi na razvoj sekundarne mreže kanalizacije i vodosnabdevanja kao cilj ovih projekata.

U Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija" za sada nisu želeli da komentarišu odluku Vlade, a direktorica Valerija Tot Godo je rekla da će sa izjavama sačekati dok odobrenje za kredit prođe kroz Skupštinu, što je i stav u EBRD da se do tada ne izlazi pred javnost. Kako smo saznali, poslanici Republičke Skupštine o ovoj tački dnevnog reda već su obavili raspravu, i preostalo je da se o njoj izjasne u danu za glasanje.