Godišnjica deportacije Jevreja: "Ako želiš da budeš slobodan, moraš da se oslobodiš mržnje. Zato mi opraštamo, ali ne zaboravljamo"

Polaganjem venaca na spomenik u dvorištu Sinagoge, obeležena je 81. godišnjica deportacije u koncentracione logore širom Evrope. 

 -  Ono što je veliki luk između tog vremena i ovog danas je antisemitizam. To je jedna reč i iz te reči su nastali rasni zakoni, nešto što je dovelo do fizičkog uništenja na kraju i bili smo dugo, dugo uvereni da to ne može da se ponovi. Međutim, svedoci smo toga da je antisemitizam u velikoj ekspanziji, i da danas živi skoro istim životom kao i dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Zbog toga je značajno i važno da govorimo o tome, da položimo cveće, i kažemo da ipak smo mi jači, i da to ne može i ne sme da se ponovi - ističe Robert Sabadoš, predsednik jevrejske opštine - Zašto se anisemitizam vratio? Ako je bila jedna stvar oko koje su svi slagali posla Holokausta bilo je: "Nikada više". A sada se može reći: "Evo opet". Šta je u stvari anisemitizam? To nije koherentna doktrina. U 19. veku Jevreje su mrzeli zato što su bili bogati, i zato što su bili siromašni, zato što su bili kapitalisti, zato što su bili proleteri, zato što su živeli odvojeno u štetlovima, i zato što su se asimilirali. Volter je mrzeo Jevreje jer su, po njemu živeli po pravilima praznoverne vere, a Staljin, što je smatrao da su kosmopoliti bez korenja, koji ništa ne veruju. Anisemitizam nije vera, to je zlo i bolest koja nema veze sa Jevrejima. 

Sabadoš je istakao da mržnja sama po sebi nije dobra za onoga prema kome je usmerena, ali je dugoročno, još opasnija za onoga ko je u sebi gaji.

 - Antisemitizam je smrtonosna doktrina, to ugrožava Jevreje, ali dugoročno, to razara društva sa takvom doktrinom, jer ne može se graditi održiva religija, država ili identitet sa predrasudama. Mržnja ugrožava one koji se mrze, ali uništava one koji mrze. U knjizi "Ponovljeni zakoni" Mojsije je izraelskim plemenima dao jednu vrlo neuobičajenu zapovest - "Ne mrzite Egipćanina, jer ste bili stranci u njegovoj zemlji". Šta je on hteo, šta je mislio kad je to rekao? Egipćani su držali Izraelce kao robove i hteli su da ubiju svako muško dete, i šta je sada razlog da Mojsije kaže da se ne mrze Egipćani? To je bilo duboko promišljeno i istinito - obratio se narednoj generaciji, jer ako i dalje budu živeli sa mržnjom u mislima i delima prema Egipćanima, još uvek će ostati robovi, živeti u prošlosti, ogorčenosti i osećaju nezadovoljstva. Zato se i ja ovim obraćam sledećim generacijama . Ako želiš da budeš slobodan, moraš da se oslobodiš mržnje. Zato mi praštamo, ali ne zaboravljamo.

U svom govoru je Čila Goli, zamenik gradonačelnika, podsetila na događaj iz 10. juna 1995. godine, kada je u zgradi Subotičke sinagoge održan mjuzikl "Peace child", koji je u isto vreme održan u 6 država Evrope, i to pored Jugoslavije, u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Češkoj i Sloveniji. Kulturne zajednice i udruženja našeg grada udružile su talentovanu multietničku decu Subotice, koja su izvela izuzetno kvalitetnu predstavu o traumama jugoslovenskih ratova. 

 - Iako sam imala samo 11 godina, sećam se tišine i neverice koja je zavladala u publici nakon predstave. Poruka mladih bila je sledeća - Ne optužujemo, ali ipak želimo svet gde mladost neće biti privilegija mladih, ograničena godinama, u kojoj smo tek nečija briga. Mi želimo i tražimo svet, gde će mladost biti način života. Sanjamo o čovečanstvu koje će na kraju 20. veka prepoznati sebe u Antigoninim rečima "Nisam rođena da mrzim, već da volim". Nije slučajno da je ovaj mjuzikl izveden upravo u Sinagogi, jer taj citat iz "Antigone", taj čist osećaj i misao, mogao je živeti u mislima mnogih subotičkih jevrejskih devojaka i momaka koji su bili zatočeni, deportovani i pogubljeni - istakla je ona - Sa psihološkog stanovišta obeležavanja ovakvih datuma, nije važno samo podsećanje na prošlost, to su i isceljujući i identitetski značajni postupci koji pomažu funkcionisanje kolektivnog pamćenja, i doprinose zdravijoj i svesnijoj budućnosti. Na nama Subotičanima je posebna odgovornost da se sećamo 16. juna 1944. jer taj dan je Dan žalosti za ceo naš grad i zajednicu. Mi Subotičani danas odavde, iz naše sinagoge, glasno i jasno šaljemo poruku svetu, kao odjek ondašnjih mladih ljudi, sada za 30 godina, i za 81 godinu, nismo rođeni da mrzimo, već da volimo.

Subotička jevrejska zajednica je između dva rata činila 3-4 odsto stanovništva u Subotici, a tokom Drugog svetskog rata podnela je velike žrtve.

 - Nakon završetka NOB-a, u opustošenu i razorenu zemlju, postepeno su se vraćali subotički Jevreji, od predratnih nešto više od 6000, vratilo se oko 1000, ali mnogi od njih se nisu zadržali u gradu. Zahvaljujući onima koji su ostali a kojih je bilo nekoliko stotina, očuvana je tradicija, kultura, običaji i religija - podsetio je Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika, osvrćući se na činjenicu da su tokom Drugog svetskog rata izgrađene neraskidive veze između srpskog i jevrejskog naroda, utemeljene na zajedničkom stradalništvu - Podsetio bih na činjenicu da su u veoma dugoj istoriji srpsko-jevrejskog stradalništva Srbi i Jevreji stajali u istom stroju za gubilište, od ruku istih dželata ubijani, po istim logorima, živi spaljivani u istim pećima, i skupa nestajali u istim jamama. Drugi svetski rat je ispisao večne stranice srpsko-jevrejskih veza, sa Srbija je bila jedna od retkih zemalja u kojima Jevreji kao zajednica ni u jednom trenutku nisu bili fizički ugroženi niti podvrgnuti grupnom istrebljenju od strane domaćeg stanovništva, jedino od strane okupatora, koji su istovremeno proganjali i ubijali i Srbe. Posebni rasni zakoni primenjivani su protiv Roma. Verujem da se Holokaust nikada i nigde neće ponoviti. Na nama i na budućim generacijama je da pamtimo, čuvamo sećanje na žrtve i klanjamo se senima onih koji su stradali samo zato što su bili druge nacije i vere i što su stali u odbranu svog nacionalnog ponosa i prava na postojanje.