Gasovod „pregazio“ njive

- Mi smo dali pismenu saglasnost „Telefoniji" za prelazak preko naših njiva u širini od najviše tri metra i to duž atarskog puta. Još krajem prošle godine oni su znali da je projekat izmenjen, da ne mogu da se kreću trasom duž atarskog puta i zahvataju samo rubove naših parcela, ali o tome nas nisu obavestili. Oni su, praktično, na silu ušli u naše njive i naneli nam štetu, kaže za „Politiku" Marinko Kujundžić, jedan od oštećenih ratara.

Tako se između „Telefonije" i meštana Verušića isprečio problem „dug" oko dva kilometra, i širine oko 15 metara koliko zahteva nova trasa za polaganje gasovoda visokog pritiska. Cevi bi trebale da pređu preko njiva pedesetak meštana koji o tome, kako tvrde, nisu ni bili obavešteni.

Glavni „krivac" za njihove nesporazume je jedan atarski, zemljani put koji povezuje Suboticu sa okolnim naseljima Bikovo i Čantavir i koji se u žargonu naziva „letnjim" putem jer je prohodan samo za vreme suvih meseci. Ovaj atarski put je u katastarskim knjigama Republičkog geodetskog zavoda upisan kao regionalni.

- Prilikom izrade trase gasovoda visokog pritiska Zavod za urbanizam je od katastra tražio pregled situacije i dobili smo podatak da je to regionalni put, što znači da sve instalacije od njega moraju da budu udaljene najmanje 30 metara. Mi ne proveravamo verodostojnost dokumenata geodetskog zavoda, ali tek kasnije se ispostavilo da je 2003. godine možda greškom upisano kao viša kategorija puta, a da je tu reč tek o atarskom zemljanom putu od koga instalacije mogu da budu udaljene na tri metra, objašnjava nam Stipan Jaramazović, saobraćajni inžinjer u Zavodu za urbanizam. U Republičkom geodetskog zavodu Bojana Stepanović kaže da kategorija puta nije rađena proizvoljno već da su oni morali da imaju dokument na osnovu kojeg je put ovako klasifikovan.

Tako je jedan uglavnom prašnjavi put pomerio trasu gasovoda i prešao preko njiva, mimo volje ratara. Josip Kujundžić, predsednik Saveta Mesne zajednice „Verušić" kaže za „Politiku" da je svestan da su pojedinci pretrpeli štetu zbog pomeranja trase, ali da je ona ipak daleko manja od koristi koju gasovod, i paralelno sa njim postavljanje optičkog kabla, donosi celom naselju.

- Spadamo u komunalno najslabije opremljeno naselje, jer ovde na površini od 5.700 hektara ima svega 300 domaćinstava sa 990 stanovnika. Nijedan investitor nema računicu da do razbacanih salaša dovede gas, telefon, Internet, i naša jedina šansa za opstanak, pa i napredak naselja bila je da se udružimo sa drugim mesnim zajednicama i prihvatimo da nam „Telefonija" izgradi gasovodnu mrežu visokog pritiska. Zaista su meštani dali saglasnost da „Telefonija" u njihove parcele „zagazi" u dubini od najviše tri metra, ali je zbog pogrešne kategorizacije puta trasa pomerena i ona sada ulazi i duboko u neke njive. Ljudima jeste naneta šteta, ali ona će, kako obećavaju, biti isplaćena, a sigurno je manja od dobrobiti koju bi svi trebali da imamo, kaže Kujundžić.

------------------------------------------------

Nadoknadićemo štetu

- Nismo mi promenili trasu, već smo dobili urbanističke uslove od Zavoda za urbanizam. Sporno je rešenje o klasifikaciji atarskog puta kao regionalnog, ali mi na to ne možemo da utičemo. Saglasnost meštana data je nezavisno od širine trase i to koliko duboko ulazi u parcele. Uostalom mi smo spremni da pravedno nadoknadimo štetu i zbog uništenih useve i zbog prelaska kamiona preko zemlje. Za sada naše mašine stoje, a ovu blokadu nastojaćemo da rešimo novim razgovorom sa meštanima, kaže za „Politiku" Dragan Kilibarda, direktor sektora za mrežu u „Telefoniji".