Fudbal: Voja Ubiparip rekao zbogom kopačkama, ali ne i Spartaku

Na Gradskom stadionu u Subotici priređena je dirljiva revijalna utakmica povodom oproštaja Voje Ubiparipa od profesionalnog igranja fudbala. Legendarni napadač Spartaka, najbolji strelac iz sezone 2009/10 i simbol jedne zlatne generacije, završio je igračku karijeru tamo gde je i ostavio najdublji trag – pred domaćom publikom, u plavo-belom dresu.

Utakmica, u kojoj su snage odmerili njegovi bivši saigrači i prijatelji protiv aktuelnog tima Spartaka, bila je mnogo više od sportskog događaja. Bila je to emotivna retrospektiva karijere, znak zahvalnosti i prilika za stotine navijača i prijatelja da pozdrave jednog od svojih omiljenih igrača.

Voja je u meč ušao u 14. minutu, simbolično – noseći broj koji ga je pratio kroz veći deo karijere. Iako je rezultat bio u drugom planu, viđeno je čak deset golova. Ubiparip je dva puta bio strelac za ekipu prijatelja, a potom postigao još jedan pogodak igrajući za sadašnji Spartak, koji je pobedio rezultatom 6:4.

Spartak – Vojini prijatelji 6:4 ( 3:3)

Spartak: Minić, Puškar, Subotić, Bilingi, Krsmanović, Francis, Pereira, Jocić, Čejić, Stojanović, Mulato, Dulić, Vitorović, Bogićević, Kolarić, Prijović, Bešić, Bijelović, Tomović, Pavlović, Anđelković, Babić, Ubiparip. Trener Dušan Đorđević. 

Vojini prijatelji: Jovanić, Torbica, Mirić, Milanković, Simović, Bratić, Sesar, Šarac, Stjepanović, Osmanagić, Štilić, Ubiparip, Đokić, Nosković, Babalj, Popović, Injac, Tutorić, Jevtić. Trener Zoran Milinković. 

Nakon meča usledilo je svečano druženje u restoranu „Spartak“, gde je Voji uručena plaketa i uramljeni dres sa brojem 152 – u znak broja utakmica koje je odigrao za Spartak. Među okupljenima su bili bivši treneri, klupski čelnici, porodica i saigrači iz svih faza njegove karijere.

Predsednik kluba Nikola Simović posebno je naglasio šta je Voja značio za klub i kako mu je put u Spartaku otvoren i dalje:

– Hvala svima što su uveličali ovaj momenat kada obeležavamo kraj jedne sjajne karijere. Voja nije bio samo strelac i kapiten. Bio je lider, primer mlađima, čovek koji je živeo za Spartak. Njegova posvećenost, način na koji je nosio dres, odnos prema saigračima, trenerima i navijačima – to je nešto što se ne zaboravlja. U sezoni 2009/10 bio je stub tima koji je Spartak doveo do istorijskog plasmana u evropske kvalifikacije. Petnaest godina kasnije, upravo ovde, stavlja tačku na igračku karijeru, ali ne i na boravak u klubu. Dogovorili smo saradnju – Voja će od sada biti deo našeg skauting tima. Verujem da će i na toj poziciji biti jednako predan i uspešan – rekao je Simović.

Sam Ubiparip, sa osmehom, ali i vidnom emocijom u glasu, zahvalio se svima koji su ga pratili i podržavali tokom čitave karijere:

– Ovo je za mene ogroman dan. Dan kada se ne završava samo jedno poglavlje, već kada se pravi osvrt na sve što sam prošao kao igrač. Gledam ove ljude oko sebe i u svakom vidim uspomenu – utakmicu, putovanje, šalu iz svlačionice, zajednički poraz i pobedu. Ponosan sam na sve što sam prošao sa Spartakom. Posebno mi znači što su danas došli saigrači sa kojima sam 2009. izborio Evropu – to se ne zaboravlja. Zahvaljujem se porodici, koja je uvek bila tu. Nije bilo lako, ali su izdržali sve – povrede, putovanja, stresove, i nikada nisu sumnjali u mene. Na kraju, veliko hvala klubu i upravi što su mi pružili priliku da ostanem deo ove priče. Radujem se novoj ulozi i verujem da mogu doprineti i van terena – rekao je Ubiparip.

Oproštaj Voje Ubiparipa bio je daleko više od sportskog događaja – bio je to omaž jednom karakteru, karijeri i čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u Spartaku. Iako više neće nositi dres sa brojem 14 na leđima, plavo-bela boja ostaje njegovo stalno opredeljenje.