Komentara: 1
Pregleda: 3386
Foto

Dr Žužana Korhec Pap dobitnica nagrade "Milorad Medić"

30.11.2021. u 13:44h
Izvor: Subotica.com
Nagrada "Milorad Medić" za izuzetan doprinos u konzervaciji i restauraciji slika ove godine je pripala dr Žužani Korhec Pap, slikarki-restauratorki Gradskog muzeja Subotica, koja svoj posao radi s velikom posvećenošću i strašću, te ne čudi što je ovo prestižno priznanje završilo baš u njenim rukama.
Dr Žužana Korhec Pap dobitnica nagrade "Milorad Medić"

Dobiti nagradu koja nosi ime najvažnije ličnosti u istoriji konzervacije u Srbiji, a možda i na prostoru bivše Jugoslavije, prestiž je o kojem svi restauratori sanjaju, a ove godine je taj san postao java za našu sugrađanku dr Žužanu Korhec Pap, koja se ovim poslom bavi punih 26 godina. Skromna kao i uvek, kaže da je ovo priznanje došlo iznenada, te da će s jednakim žarom nastaviti da vraća život starim, a pomalo i zaboravljenim, umetničkim delima.

- Bila sam iznenađena i, znate kako, nagrada vas podstiče i svakako daje još veći elan, ali kada ste opsednuti poslom koji radite, radićete ga jednako dobro kao i do sada, sa nagradom ili bez nje - kaže dr Korhec Pap, dok pažljivo oslikava oštećene delove eksponata. - Uživam u svom radu i jako volim svoj posao. Trudim se da to uvek bude na nivou i da šira publika kroz muzej može da se upozna sa vrednostima koje nas okružuju.

Konzervatori i restauratori, poput naše sagovornice, imaju veoma važnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa, jer svojim radom produžavaju život umetničkim delima koja su od neprocenljive vrednosti, a opet podložna zubu vremena i brojnim drugim faktorima, kao što su temperatura, vlažnost, količna svetlosti i slično. Zato je njihov posao, pre svega, usmeren na zaustavljanje propadanja dela, ali i da materijali koji se unesu u eksponat ne deluju destruktivno, već da budu reverzibilni, koliko je to moguće.

- Najvažniji cilj restauracije je da se zaustavi propadanje, a sve ostalo zavisi od toga da li se delo vraća u izvorni oblik ili će samo da se uradi konzervacija. To zavisi od cilja, odnosno gde želimo da prikažemo delo. Recimo, u većim muzejima i kod nas ima takvih ikona koje su samo konzervirane i ta oštećenja, koja su se desila tokom vekova, ona su vidljiva, a kada se delo vraća u upotrebu, onda se svi nedostajući delovi nadoknađuju, napravi se estetska rekonstrukcija, tako da posmatrač ne gleda šta nedostaje, nego da uživa u celoj slici - objašnjava dr Korhec Pap.

Da bi tako nešto bilo moguće, umetničko delo treba da dospe u ruke restauratora koji po prirodi mora da bude svestran, odnosno naklonjen kako društvenim, tako i prirodnim naukama, jer je znanje iz istih presudno za oživljavanje jednog eksponata.

- Oduvek sam bila zainteresovana za istoriju i literaturu, a volela sam i hemiju, fiziku i matematiku, a to je baš dobro kod jednog restauratora, jer on treba da bude i umetnik i naučnik i istraživač - ističe dr Korhec Pap. - Nikada nisam mogla da se uzdržim od istraživanja, jer je to zajedničko kulturno nasleđe Srbije, Mađarske i Hrvatske, ali je zbog jezičkih prepreka većini stručnjaka iz Srbije teško da pristupe tom delu nasleđa. Treba da znaju mađarski, nemački, možda i latinski jezik, da bi znali kako da koriste literaturu, izvore, da istražuju i prevode, a meni je to zbog jezičkih mogućnosti lakše. Inače te slike, da budemo realni, nikoga ne interesuju, u većini slučajeva ni vlasnici ne znaju šta imaju, ali onda ja istražujem po terenu i susrećem se sa tim delima koja se lepo uklapaju u priču i od kojih mogu da se izgrade čitavi opusi.

Zahvaljujući znanju, posvećenosti i vrednim rukama dr Žužane Korhec Pap, restaurirano je oko 60 oltarnih slika iz crkvenog i muzejskog vlasništva, kao i oko 300 eksponata, među kojima su brojne slike, ukrasni ramovi i umetnička dela Likovnog odeljenja Gradskog muzeja Subotica. Kada se osvrne iza sebe, može da se pohvali i izložbama na kojima su njeni radovi ponovo ugledali svetlost dana, a najdraža od svih joj je ona iz prošle godine, posvećena baroknom slikaru Paulusu Antoniusu Senseru, za koju je restaurirala sliku iz 1747. godine, na kojoj je predstavljen prizor čudotvornog umnožavanja hleba iz Novog zaveta.

- Ona je ujedno i najveća slika na kojoj sam radila, a i specifična je po tome što se dugo krila. Cela ideja je potekla od izložbe o Senseru, koja je bila 2008. godine u Osijeku. Ona me je inspirisala i dala ideju da se to može sprovesti u delo - kaže dr Korhec Pap. - Moj posao je da likovnu zbirku održavam i da se na izložbama koje priprema Umetničko odeljenje ili neko drugo odeljenje muzeja, uključim u posao, pa sam tako 2010. godine gotovo celu zbirku sredila, sve problematične slike, i većina njih je bila prikazana na izložbi "Lica vremena".

Da je ovo samo uspon, a ne kraj vrlo bogate i uspešne karijere naše sagovornice, potvrđuje i velika izložba koju za kraj godine priprema zajedno sa koleginicama Olgom Kovačev Ninkov i Ljubicom Vuković Dulić o istoricizmu u Subotici, kada će kroz brojna umetnička dela u Gradskom muzeju biti prikazan zlatni period našeg grada.

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 1 mesec i 2 nedelje
Komentara: 1
Pregleda: 3386
Povezane teme
gradski muzej Gradski muzej Subotica restauracija žužana pap korhec
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 20 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.