Dogodilo se... (4 - 10. novembar)
Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.
Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...
Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.
Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.
Istorija Subotice - dogodilo se na dan:
4. novembar
4. novembra 1864. - Rođen je arhitekta i jedan od velikih graditelja Subotice, Deže Jakab (Jakab Dezső), u Revi (Réve, u županiji Bihar). Otac mu je bio trgovac. Realku je završio u Oradei ( Nagyvárad), a fakultet u Budimpešti.
Posle studija radio je u mnogim privatnim projektnim biroima, između ostalih i u birou Edene Lehnera.
Duže vreme je bio u državnoj službi pri direkciji železnica (Magyar Állami Vassutak). Posle osmogodišnje samostalne prakse udružio se sa Komorom, sa kojim je osvojio oko 50 nagrada na raznim konkursima.
Putovao je po Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Holandiji, Belgiji i Engleskoj. Za projekte pozorišta osvojio je Veliku zlatnu medalju Državnog udruženja mađarskih arhitekata i inženjera.
Interesantan je podatak da je vojni rok (po mestu rođenja) služio u Oradei, ali je kao rezervni oficir premeštan u Suboticu. Tu je upoznao i svoju buduću suprugu, kćerku trgovca Vilmoša Tausiga – Irenu.
5. novembar
5. novembra 1886. – Rođen je u Mađarčeku (Rumunija) Olah Šandor (Oláh Sándor 1886-1966), slikar koji je u Subotici živeo od svoje četvrte godine i u ovom gradu je stvorio slikarski opus koji ga svrstava u red naznačajnijih slikara koje je grad ikada imao.
6. novembar
6. novembar 1922. - Likovni život grada obeležilo je otvaranje velike izložbe ekspresionističkog slikara i grafičara Arpada G. Balaža ((Balázs G. Árpád).
Blizu 150 njegovih radova izloženo je u sali „Lojda“ (Lloyd). Izložba je otvorena 6. novembra 1922. i naišla je na vrlo dobar prijem i kod subotičke likovne kritike.
Jednu od recenzija izložbe pisala je mlada Klara Gereb ( Geréb Klára) koja je grafiku i slikarstvo studirala u Beču i Parizu.
7. novembar
7. novembar 1794. - Trgovac Salomon Hajduška iz Bačke Topole obraća se magistratu zbog dozvole da se stalno naseli u gradu. Dobija dozvolu sa kojom može da otvori i radnju.
8. novembar
8. novembra 1894. - Na sednici Gradskog veća pročitan je predlog Gradskog saveta u kojem je dat konačan tekst ugovora o električnoj železnici i osvetljenju. Taj predlog je potom upućen Pravnom odboru da ga izuči, sa napomenom da se obrati naročita pažnja na uslove ugovora sa Društvom za plinsko osvetljenje grada, kako ne bi došlo do neprilika oko plinskog osvetljenja.
9. novembar
9. novembar 1902. – Na vrhuncu svog mladalačkog književnog uspona, u VIII razredu gimnazije, Kostolanji Dežo, postaje sekretar literarne sekcije. Imao je u okviru nje zbog svog burnog temperamenta, dosta žestokih reakcija.
Među ostalima bila je sudbonosna ona od 9. novembra 1902. godine, kada su ga neki članovi sekcije optužili da prečesto koristi germanizme. Reaguje u svom stilu, žestoko, i biva izbačen iz škole.
U vreme kada je izbačen iz gimnazije, direktor te ustanove je njegov otac, Arpad Kostolanji.
10. novembar
10. novembar 1946. – Rođen je jedan od najvećih rvača i sportista koje je Subotica ikada imala – Sreten Damjanović. Rvanjem se počeo baviti 1961. godine u R.K. „Spartak“ a stalni član reprezentacije bio je od 1966. godine.
Titulu državog prvaka osvajao je 15 puta. Osvajač je zlatne medalje na Svetskom šampionatu u rvanju u Sofiji 1972. godine, nosilac je naviših odličja na evropskim šampionatima kao i na Mediteranskim igrama.
Rvač Sreten Damjanović ceo je svoj život posvetio sportu u kojem i danas ima istaknuto i uvaženo mesto kao trener.
