Dogodilo se... (30. septembar - 6. oktobar)
Grad je više od organizovanog zemljišta, on je pre svega socijalni i kulturni entiet. Grad povezuje stanovnike sa njihovim okruženjem pojačavajući značenje svakodnevnog života i pojačavajući identitet grupe i pojedinca.
Živimo u svetu u kome su pitanja identiteta od velikog značaj. Da bismo bolje razumeli grad i njegovu prošlost odlučili smo se da počnemo sa objavljivanjem Hronologije, koja je zbir pisanih beležaka, naznačenih vremenskim odrednicama onoga što se osobito dogodilo u društvu (događaji, pojave, procesi, pogibije, boleštine, ratovi, rađanja i umiranja ljudi)...
Našu Hronologiju pokušaćemo da objavljujemo sa određenim tematskim ilustracijama, kako bismo još bliže približili prošlost ali, i kako bi stvorili novu mogućnost da u u okviru novog prostora odvojenog posebno za ovu namenu, podstaknemo kulturu sećanja, bez koje je svaki napredak nezamisliv.
Hronologiju je sastavio direktor Gradske biblioteke u Subotici Dragan Rokvić.
Istorija Subotice - dogodilo se na dan:
30. septembar
Direktor Muzičke škole u Subotici, Ferenc Gal, izradio je statut u kojem predlaže otvaranje odseka klavira, predavanje muzičke kulture na višem nivou kao i produžavanje roka učenja svih instrumenata sa dosadašnje tri godine na šest godina.
Nacrt svog statuta predao je Gradskom veću 30. septembra 1884. godine.
1. oktobar
P
ošto je gradska uprava, u kojoj je bio i gradski fizikus Antal Kovač, sačinila „Pravilnik o radu bolnice“, odnosno sistem rukovođenja bolnicom koja se podiže u slobodnom kraljevskom gradu Subotici, prva subotička bolnica je bila spremna za otvaranje.
Ovaj datum se uzima kao datum kada je osnovana Gradska bolnica. Imala dvadeset postelja a nalazila se na mestu današnjeg Vatrogasnog doma.Prema dostupnim izveštajima tokom oktobra, novembra i decembra 1841. Godine u bolnici je zabeleženo 11 bolesnika, od kojih je šest ozdravilo, troje se oporavilo, a dvoje umrlo.
2. oktobar
Subotičke novine Sloboda (Szabadság) pišu: „Volimo da se hvališemo, kako smo treći grad po veličini u Mađarskoj, ali ako posmatramo njenu štampu, nismo ni trinaesti po redu.
Seged, Debrecin, Arad, Temišvar i Požun imaju snažne dnevne listove, Sombor, Sekešfehervar, i čak, prema nama uzevši, mali grad Senteš, raspolažu sa listovima koji izlaze tri puta nedeljno, a sa našim gradom na istom nivou stoji susedna mala Bačka Topola“.
Kao što je poznato prve dnevne novine grad je dobio tek oktobra 1896. Bio je to Bački dnevnik (Bácskai Napló).
3. oktobar
Osnovan subotički nogometni podsavez. Nešto ranije iste godine, tokom leta, tek formirani Nogometni savez Jugoslavije ovlastio FK "Bačku" da osnuje podsavez a na ovaj dan održana je osnivačka skupština.
Za prvog predsednika izabran je dr. Babijan Malagurski.Nogometne podsaveze tada su imali u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Sarajevu i Beogradu. Nešto kasnije, tokom 1924. i Osijek je dobio podsavez.
4. oktobar
Izašao prvi dnevni list u gradu pod nazivom Bácskai Napló (Bački Dnevnik). Ovaj list na mađarskom jeziku pokrenuo je Karolj Čilag, ambicozni novinar i urednik koji je uspeo da održi svoj prvi novinarski pokušaj svega 24 dana.
Ubrzo je osnovao novo izdavačko preduzeće koje je počelo da izdaje novi dnevni list pod nazivom Bácskai Hírlap (Bački Vesnik).
Prvi broj ovih novina izašao je 13.februara 1897. godine i izlazio je skoro četvrt veka.
5. oktobar
Drama na srpskohrvatskom u želji da privuče na samom početku pozorišne sezone zainteresovanu publiku nastupa sa najpopularnijim Nušićevim komadom, komedijom “Gospođa Ministarka”.
Ovu predstavu je režirao Dušan Antonijević a lik Živke tumačila je talentovana glumica Slava Bulgakov.
Scenografiju za ovu predstavu uradio je Mihajlo Dejanović. Ivanka Rackov u pozorišnoj kritici ove predstave objavljenoj u “Rukoveti” napisala je da je "talentovana dramska glumica Slava Bulgakov uložila je mnogo truda i dobre volje da prikaže ograničenu malograđanku koja gubi glavu kada se popela na društvenoj lestvici".
6. oktobar
Magistrat je pozvao sve mlinare i njihove žene radi polaganja zakletve.
U XVIII veku u gradu je porastao broj suvih mlinova. Subotičani su se nalazili na razmeđi plovnih puteva između Dunava i Tise i raspolagali su veoma primitivnim prevoznim sredstvima (kolskih točkova sa gvozdenim obručima tada još nije bilo) i lošim putevima. Sasvim sigurno oni se nisu mogli lako odlučiti da prevoze svoje proizvode u vodenice na Tisi ili Dunavu.
