Decu ne smemo da razočaramo – poručuje najpoznatiji subotički Deda Mraz

Već pune tri decenije na subotičkim ulicama, u domovima, vrtićima, priredbama i  svečanostima radost pronosi Janoš Đemant, najpoznatiji Deda Mraz u našem gradu. Uz zvuk zvona, i naramkom poklona za mališane koje treba da obiđe, sa svojih 114 godina koliko ima kao Deda Mraz i 73 kao Janoš, našao je vremena i da poseti i našu redakciju.

- Nemam puno vremena, deca me nestrpljivo čekaju. Nova godina je vrlo brzo a mnogo je onih koji su bili dobri i treba ih obradovati poklonima. Današnja deca svašta znaju pa i priču o Deda Mrazu, ali žele da veruju u magiju i nagradu za dobrotu i lepo ponašanje – priča nam Janoš. –  Dešavalo se, ali jako retko, da poneka baka ili roditelji unesu pometnju i kažu detetu da mu ne veruje, jer Deda Mraz ne postoji. Uh kako budem besan i razočaran, ali nikada nisam pomislio da zbog takvih ljudi odustanem od dečje sreće.

Da obuče odelo Deda Mraza Janoš je odlučio  početko tmurnih i tužnih devedesetih godina.

- Rat je besneo. Mladi su odlazili na ratište, neki se, nažalost, nisu ni vratili. Neko sivilo se nadvilo nad gradom. Kod prijatelja Rudike, inače kamermana, našao sam odelo Deda Mraza, obukao ga, napunio kesu slatkišima i izašao na ulicu. Počeli smo da delimo slatkiše deci i odraslima, ulazili smo u prodavnice, pričali sa njima. Radost i oduševljenje Subotičana vam ne mogu opisati. I sad se naježim kada se setim te količine radosti i emocija koje su nas sve preplavile – seća se Deda Mraz.

Tokom ove tri decenije koliko u crveno- belom odelu upoznao je mnoštvo mališana i bio jedan od najlepših delova njihovog odrastanja.

- U neke kuće odlazim skoro dve decenije, a primera radi,  dečak sa 13 godina nije hteo da ide na zimovanje dok ne dođem jer će tamo biti prerušeni Deda Mraz a kod njega će doći pravi. Sećam se, izlazim iz jedne kuće, sneg do kolena, a nekoliko dečaka i devojčica iz trošne kuće vire i viču „Deda Mraze, zar kod nas nećeš doći“ i, naravno, uđem i u tu kuću. Među decom ne sme da bude razlika, sva deca treba da budu srećna i vesela – dodaje najpoznatiji Laponac.

Vremena su se promenila, sa njim i deca. Ali čisto srce deteta ostaje uvek čisto, bez obzira na okolnosti.

- Kažem im da nisam ja uvek imao 114 godina, da sam i nekada bio dete kao oni i jako sam se ljutio kada me je Deda Mraz ispitivao i terao da recitujem, u suprotnom nije bilo poklona. Zato ja ne tražim da recituju već da mi ispričaju šta žele, o čemu sanjaju, da obećaju da će ispraviti sve loše što ste uradili, a ko želi može da otpeva nešto. Trudim se da ih kroz priči i stihove i nečemu naučim, poput toga da treba prati zubiće posle jela, pomagati drugu, manje sedeti za kompjuterom... – nastavlja naš gost. – Imam osećaj da su sada deca slobodnija, nestrpljivija, ali i dalje lepo vaspitana. Žalosti me što ima sve više bolesne dece. Zato im uvek svima poželim prvo zdravlje pa onda delim poklone. Njihovim roditeljima želim strpljenja i da što više uživaju sa svojom decom, jer brzo rastu i nedostajaće im. To vam kažem iz iskustva. Imam odraslu decu, četiri unuke i u februaru čekam praunuku. Želim svima da u mojim godinama, kojih imam jako puno kao Deda Mraz, alii privatno, imaju i moje zdravlje i kondiciju.

Desi se, pak, da dete ne dobije poklon koji je želeo. Ali Janoš i za to ima rešenje.

- Objasnim im da za to nisu krivi ni ja ni roditelji, već da je Deda Mrazu deo tovara ostao na granici i da ću dojaviti Božić Bati da ga donese za Božić. Tako mi je jedan dečak na odlasku stavio ceduljicu sa željom da dojavim da hoće plavo-belu loptu a brat pušku. Šta ću, kontaktirao sam oca i zamolio ga da ispuni deci želje jer sam im obećao. Decu ne smemo da razočaramo – jasan je Deda Mraz.

A našim čitaocima poručuje:

- Svim građanima želim najpre zdravlje, puno posla koji se pošteno plaća i da poštuju i vole porodicu, jer nema novca koji može zameniti ljubav koju dobijate od bližnjih ljudi!