Da se nikad ne zaboravi! Borci sa Paštrika traže ulicu u Subotici

U bici na Paštriku, jednoj od najzančajnijih poprišta u vreme NATO bombardovanja, ne govori se mnogo, kao ni o junacima koji su tog proleća 1999. godine bili na braniku otadžbine. Kako njihov herojsko delo ne bi palo u zaborav, kao ni oni koji su borbi za svoju zemlju ostavili živote, pripadnici tadašnje 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije pokrenuli su inicijativu da jedna ulica u našem gradu ponese ime Ulica heroja sa Paštrika.

Među pokretačima inicijative je i naš sugrađanin Predrag Tot, koji je bio učesnik ove značajne bitke koja je trajala od 26. maja pa sve do Kumanovskog sporazuma, 9. juna 1999. godine.

Bombardovanje je Tota, tek punoletnog, zateklo na redovnom odsluženju vojnog roka.

- Iz Valjeva, u decembru 1998. prekomandovan sam u Prištinski korpus i raspoređen u Prizren. Vrlo kratko smo bili u kasarni, onda smo otišli na brdo Čeja, između Belog Drima i sela Žur, odakle smo čuvali granični pojas od upada terorista. Na kasarskoj straži me je zateklo bombardovanje i na toj ogradi smo proveli 20 dana dok su oko nas padale bombe – seća se Tot. – Tada je veliki broj Albanaca išao ka granici, svi su prolazili pored nas i niko nije imao problema.

U to vreme vodila se Bitka na Košarama, ali za nju, tada, Predrag i njegovi saborci nisu znali. Oni su stigli na Paštrik, otprilike 500 metara od granične linije, koliko je vojska OVK ušla na teritoriju tadašnje Jugoslavije.

- Međutim, mi smo ponovo zauzeli našu karaulu i bili na samoj graničnoj liniji. Međutim, onda su krenuli ozbiljniji napadi.Sili od 6.000 njihovih, suprotstavilo se svega 200 naših vojnika – nastavlja Tot, dodajući da je svo vreme tukla avijacija, da su oko njih padale i “tepih bombe”. – Tako je bilo sve do Kumanovskog sporazuma. Nismo odstupili. Bilo je gubitaka, ali niko nije ni pomišljao da odustane. Ako je Košare bilo Vijetnam u malom, na Paštriku je bio Vijetnam u velikom. Poslednji smo, po dolasku snaga KFOR-a otišli sa Kosova i Metohije.

Tih dana je nastala i čuvena: “Nema nazad, iza je Srbija!” Nju su pre 22 godine ponavljali vojnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije dok su vodili bitku koja je, po svemu sudeći, dovela do kraja rata.

- Sa 18 godina kao da nisam bio svestan šta se dešava.  Kako da dočaram, najteže mi je bilo što nisam imao cigareta i toalet papira. Pravo pitanje je kako je bilo mojim roditeljima u Bajmoku koji mesecima nisu znali ništa o meni – iskreno će Tot.

Čuvena 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije je jedina koja je kompletno odlikovana. U mnogim gradovima junaci sa Paštrika imaju spomen obeležje, a vojnici smatraju da i Subotica treba da ima bar ulicu koja će čuvati njihovo herojsko delo od zaborava.

- Jako nas boli što naše delo niko zvanično nije priznao, što mnogi naši saborci žive teško... Olimpijski osvajači medalja dobijaju nacionalnu penziju a mi, kojima je život bio na kocki nemamo ništa. Bezuspešno smo boravili ispred Vlade Srbije u nadi da će se promeniti položaj boraca, da imamo pravo na zdravstveno, neki borački dodatak ili tako nešto  – poručuje Tot. - Svi su Srbiji treba da znaju noviju istoriju, da znaju šta su za ovu zemlju učinili golobradi mladići.