Da li je Odluka o kućnom redu uvela red u zgrade?

Prošle su dve godine od kako je na snagu stupila Odluka o kućnom redu po kojoj su vlasnici stanova u mnogo značajnijoj meri nego do tada obavezani da se staraju ne samo o instalacijama i uređajima, redu i higijeni unutar zgrade, nego i održavanju čistoće i zelenila oko nje a u zimskom periodu uklanjanju snega kao i ledenica sa krovova i zajedničkih delova zgrade. Šta se primenom Odluke promenilo u odnosu na ranije propise u ovoj oblasti i koje su, nove, obaveze stanari-vlasnici preuzeli?

I pored Odluke o kućnom redu, veš se i dalje suši na terasama

„Stara Odluka o kućnom redu bila je iz 1988. godine i od tada nije bila menjana. U međuvremenu se struktura vlasništva promenila, umesto većinskih društvenih stanova ili stanova solidarnosti, sada su oni najvećim delom privatno vlasništvo pa je donošenje Odluke predstavljalo potrebu prilagođavanja nastaloj situaciji.Vlasnik je dužan da se ponaša kao vlasnik, znači da održava celu zgradu i instalacije, to je njegovo privatno vlasništvo, nema više SIZ-a stanovanja da popravlja lift, kreči zgradu svake tri godine, to je sada privatno vlasništvo, i stanari sami odlučuju kada šta treba da rade. Većina je poverila održavanje službi pri Direkciji za izgradnju grada, ali skupštine stanara mogu same da odlučuju da li će da prihvate njih ili će sami da izaberu neko privatno preduzeće ili preduzetnika koji će da brine o zgradi“, kaže komunalni inspektor Stevan Rajnović.

Šta su zadaci Komunalne policije a šta Komunalne inspekcije kada je u pitanju sprovođenje odluke o kućnom redu i kakva su dosadašnja iskustva?

„Svaka zgrada koja ima više od deset stanova formira Skupštinu stanara, a ako ima manje onda Savet. Dešava se da ljudi nekako još nisu naučili da brinu o svojoj imovini i da ne ugrožavaju drugog koristeći svoja prava, pa u takvim slučajevima, na zahtev građana ili Skupština i Saveta stanara, ako nisu u stanju da sami reše problem, nastupamo mi. Nastojimo da postignemo dogovor mirnim putem, i u najvećem broju slučajeva to i uspevamo, najčešće već posle jedne ili dve opomene. Dok Komunalna policija ima pravo da nesavesne kažnjava, podnosi prijavu sudiji za prekršaje ili u težim situacijama i krivičnu prijavu. Ali, uglavnom su to manji problemi, ako neko ostavlja bicikl ili stvari u zgradi pa ostali stanari ne mogu da prolaze, stavlja cement ili građevinski materijal na ulaz i slično“, kaže Rajnović.

Klima uređaji, veš na terasi, cveće

Subotičani ili vole da se zbog sitnica tužakaju inspekciji, ili često ne mogu da nađu zajednički jezik sa komšijama, jer komunalnom inspektoru u proseku stižu dve prijave dnevno. Uglavnom su to žalbe, naročito u letnjem periodu, na curenja iz klima uređaja, kapanje veša sa terase ili od zalivanja cveća.

„U Odluci o kućnom redu stoji da veš ne može da se suši na terasi koja je sa ulice i to ukoliko postoji vešernica u zgradi. Klima uređaji, erkondišni, moraju tako da se postave da voda iz njih ne ugrožava stanare čije su terase ispod ili da kaplje na prolaznike, isto tako je i sa zalivanjem cveća.  Da li se građani toga pridržavaju?  Obično se pridržavaju, a ukoliko ne, posle naše prve opomene to dovedu u red. Kaznene mere primenjujemo ukoliko ni posle ponovljenih upozorenja nisu postupili onako kako im je naloženo“, kaže Stevan Rajnović.

Za ovakva i slična kršenja Odluke o kućnom redu, u koje spada i trešenje tepiha sa prozora ili terasa, Komunalna policija ovlašćena je da izriče prekršajne naloge, po kojima se plaća kazna od 2500 dinara, a ukoliko se uplati u roku od osam dana onda iznosi 1250 dinara. Isto se izriče i ukoliko oko zgrade nije očišćen sneg ili sa krovova nisu skinute ledenice.  Sa prijavama za uznemiravanje zbog buke, međutim, situacija je malo drugačija.

„Komunalna policija tu nema pravo da reaguje i da ulazi, to sme samo policija koju Komunalna policija može da pozove u slučaju potrebe. Ali, da zvoni na vrata stana iz kojeg se čuje buka i da opomene nesavesnog komšiju može, čak mu je i dužnost, i predsednik Skupštine stanara, bez Komunalne policije“, kaže Stevan Rajnović.

Ono što komunalnim inspektorima predstavlja problem jeste odredba u Odluci o kućnom redu, po kojoj stanari nisu dužni da istaknu svoje ime na vratima stana niti na ulazu u zgradu.  Zbog toga inspektor po prijavi ukoliko treba da pronađe eventualnog počinioca prekršaja mora da dolazi i po nekoliko puta dok ne utvrdi koji je njegov stan, zatekne ga kod kuće ili bude voljan da otvori vrata kada pozvoni.

Rešenje je u dogovaranju

Odluka je zakonski osnov da vlasnici stanova budu odgovorni ne samo za zgradu nego i održavanje higijene i zelenila oko nje, između ostalog i čišćenje snega, ali kako to može da bude organizovano u višespratnoj zgradi ako stanari ne mogu da se slože ko će taj posao da obavlja, nemaju skupštinu stanara ili neki iz zdravstvenih razloga nisu sposobni sami to da rade a ne mogu da plate da neko uradi umesto njih? Šta se dešava u praksi?

„Tamo gde postoji skupština stanara, prema iskustvu koje imamo, to sasvim dobro funkcioniše.  Obično je predsednik penzioner koji ima vremena da obilazi svoje komšije, podseća ih i organizuje, a gde se javljaju problemi, tamo pozovu nas. Do sada smo imali jedan slučaj zgrade u Bajmoku sa 28 stanova, gde je greškom inženjera septička jama napravljena tako visoko da kada se napuni onda se iz nje sadržaj izliva najpre u nižim stanovima.  Stanari su tvrdili da, s obzirom da su to socijalni stanovi, oni nemaju sredstava za redovno pražnjenje septičke jame, ali su svi dobili rešenja da u roku od 24 sata treba da se dogovore ili će se naći pred sudijom za prekršaje, gde je minimalna kazna 7000 dinara. Da li su pozajmili ili na drugi način se snašli, ali pare su se tada pojavile. Ili, kada je reč o čišćenju snega, to uvek može da se reši preko omladinske zadruge za nekoliko hiljada dinara najviše, a kada se iznos podeli sa brojem stanova, nikome ne može da bude prevelik. Dakle, jedino je pitanje dogovaranja, pa se rešenja uvek mogu pronaći“, kaže Stevan Rajnović

Klima uređaji

Gradska odluka od pre nekoliko godina da se klima uređaji ne mogu stavljati na fasade, odnosi se na zgrade u zaštićenom gradskom jezgru i tu je Komunalna inspekcija bila angažovanja na sprovođenju propisa. Zgrada „socijalnog“ bila je jedna od onih sa koje je najviše kapalo, zbog njihove brojnosti.  Sada su, rekonstrukcijom zgrade, postavljeni unutrašnji uređaji za rashlađivanje, barem što se tiče prvog sprata, a na fasadi su ostali „suveniri“ koji ne bi trebalo da su u upotrebi.

Zalivanje cveća

Prema Odluci o kućnom redu, cveće u saksijama može da se drži na prozorima i terasama samo u određenim „sigurnosnim posudama“, dakle, da ne bi moglo da padne i ugrozi nečiju bezbednost. Pranje terasa i zalivanje cveća moraće da se obavlja oprezno, jer voda ne sme da kvasi fasadu zgrade, balkone, druge terase ili prolaznike i vozila.