• Pregleda: 7016

Centralna proslava "Dužijance 2019" u nedelju

Centralna proslava, 109. po redu, Dužijance u organizaciji istoimenog Udruženja bunjevačkih Hrvata, održaće se u nedelju, 11. avgusta, a njoj će, kao i svake godine, prethoditi bogat kulturno-umetnički program.
Centralna proslava "Dužijance 2019" u nedelju

Uvod u Centralnu proslavu započeće književnom večeri Katoličkog društva "Ivan Antunović" u četvrtak, 8. avgusta, u HKC "Bunjevačko kolo", koje će biti posvećeno obeležavanju 25. godišnjice Zbora "Collegium Musicum Catholicum", a ovom prilikom biće dodeljene i nagrade ovog Društva. Narednog dana, 9. avgusta, u Vestibilu Gradske kuće biće otvorena izložba radova od slame, nastalih na 34. Koloniji slamarki u Tavankutu, nakon čega će se na Gradskom trgu održati tradicionalno Tamburaško veče.

- Pored muziciranja, na Tamburaškoj večeri predstaviće se ovogodišnji bandaš i bandašica, Pavle Horvatski i Snežana Skenderović, kao i mali bandaš i bandašica, Matija Matković i Petra Ivković Ivandekić. Imaćemo i izbor za najlepše pratioce bandaša i bandašice koji će se u nedelju voziti karucama, a takođe ćemo dodeliti nagrade za najbolje aranžirane izloge - najavila je Ljiljana Dulić, zamenica predsednika Udruženja bunjevačkih Hrvata "Dužijanca". - U subotu ćemo položiti vence od žita na spomenik Risaru i spomen-bistu Blašku Rajiću, nakon čega sledi Skupština risara i program na trgu, gde posetioce očekuje nastup brojnih kulturno-umetničkih društava iz Srbije, Mađarske i Hrvatske. U nedelju je Centralna proslava koja će započeti blagoslovom i ispraćajem bandaša i bandašice iz crkve sv. Roka, zatim sledi Svečano euharistijsko slavlje u katedrali sv. Terezije Avilske, povorka kroz grad i predaja pogače gradonačelniku, dok će se uveče na Gradskom trgu zaigrati Bandašicino kolo.

Dužijanca je nastala u srcu zemljoradnika pre nekoliko vekova, na porodičnim salašima bunjevačkih Hrvata, i kao takva se dugo slavila nakon risa, odnosno žetve kao zahvala Bogu i vrednim risarima i risarušama koji su uspešno završili taj naporan i jedan od najvažnijih poslova u toku godine. Zalaganjem Katoličkog devojačkog društva i monsinjora Blaška Rajića, 1911. godine Dužijanca je postala crkveno slavlje zahvale Bogu, ali se zadržala tradicija slavljenja na salašima. Godine 1968, proslava Dužijance izašla je na ulice našeg grada i tako postala turistička manifestacija, a prošle godine je proslavljeno četvrt veka od objedinjavanja gradske i crkvene Dužijance.

- Danas sa ponosom ističemo da je Dužijanca kulturno-turistička i duhovno-religiozna manifestacija. Dužijanca je zahvala Bogu za završetak žetve, a onda i za kruh svagdašnji. Dužijanca je i pohvala čoveku i njegovom radu, naročito onima koji su svojim radom osigurali kruh svagdašnji za mnoge. Dužijanca je i pohvala svima onima koji rade na kulturnom, prosvetnom i društvenom polju, te tako doprinose boljitku našega naroda i grada - poručio je Andrija Anišić, predsednik Udruženja.

ZATVARANJE ULICA - Zbog održavanja Dužijance, u nedelju, 11. avgusta, ulice oko katedrale sv. Terezije Avilske, kao i oko centra grada biće zatvorene u periodu održavanja mise i povorke. Ulice oko katedrale biće zatvorene od 9:30 časova do kraja mise, dok će ulice oko centra grada biti zatvorene od 11:30 do 13:30 časova.

Ovogodišnja manifestacija, koju iz godine u godinu podržava veliki broj ustanova, udruženja i kompanija, imaće i podršku Tibora Navračića, evropskog komesara za kulturu, obrazovanje, sport i mlade, koji će prisustvovati Centralnoj proslavi Dužijance.

- Radujemo se što je naša Dužijanca ovim činom napravila još jedan značajan korak prema međunarodnim vodama, nakon što je u njih prošle godine uplovila primanjem prestižne međunarodne turističke nagrade "Zlatni interstas", te tako uvršćena u klub zaslužnih institucija za međunarodni turizam - istakao je Marinko Piuković, direktor Udruženja.

Program Centralne proslave "Dužijanca 2019"

Četvrtak, 8. avgust

  • 19:00h - Književno veče Katoličkog društva "Ivan Antunović" u HKC "Bunjevačko kolo".

Petak, 9. avgust

  • 19:00h - Izložba radova od slame u Vestibilu Gradske kuće;
  • 20:00h - Tamburaško veče na Gradskom trgu.

Subota, 10. avgust

  • 19:30h - Polaganje venaca od žita na spomenik Risaru i spomen-bistu Blašku Rajiću u parku ispred Gradske kuće;
  • 20:00h - Skupština risara na Gradskom trgu.

Nedelja, 11. avgust

  • 08:45h Blagoslov i ispraćaj bandaša i bandašice iz crkve sv. Roka;
  • 09:00h Povorka do katedrale sv. Terezije Avilske;
  • 10:00h Svečano euharistijsko slavlje u katedrali sv. Terezije Avilske;
  • 12:00h Svečana povorka kroz grad, predaja pogače gradonačelniku na Gradskom trgu;
  • 19:00h Bandašicino kolo na Gradskom trgu.
Izvor: Subotica.com

povezane teme

23
bona fide Odgovori
Molim prevod na srpski.
simica
nepismenima kako prevesti srpski na srpski,mozda si mislio prevesti na hrvatski ali ipak mislim da si ti nepismeni i neobrazovani provokator....
Mrzim lopove! Odgovori
Lopovi imate li vi sta autenticno da prikazete,naravno nemste.Zato pstt looine bez svoga
Mrzim nepismene
Ti ni sam sebe ne razumes.
rt Odgovori
Zna li neko , koje godine su komponovani ( ili obnovljeni ) ~ bandaški par i kruna od žitne slame ? Koliko ja znam komunisti su , dok su se pitali , imali svoj scenario . Za kralja , a ranije dvojnu monarhiju ne znam . Još nešto , od kad manifestacija nosi ovo ime ? Blaško Rajić i još neki je nisu tako nazivali .
Aaa Kkk Odgovori
Kakva je bila Szabatka (Subotica) u doba kada se (1911.) počinje javno proslavljati Dužijanca? Vlada prividna društvena stabilnost, beleži se vrhunac u arhitektonskom ali i društvenom pogledu. Podignuta je Gradska kuća (1910.), poleteo je Ivan Sarić, sa radom je otpočeo prvi stalni bioskop. 1910. unutrašnji deo grada ima 622 hektara, 250 ulica i 14 trgova. U osam gradskih kvartova (krugova) i Šandoru živelo je 46 762 osoba, dok ih je na široj teritoriji grada bilo 46 470 što je činilo ukupno 93 232. Ogromna većina od njih, oko 80% živela je pretežno od poljoprivrede. Najbrojniji su bili Mađari – 54 626, a odmah zatim Bunjevaci – 33 208, dok je Srba bilo 3 371. Secesijska Subotica bila je grad mladih. Samo četrvtina stanovništva bila je 1910. godine starija od 40 godina, a mladi do 20 godina činili su gotovo polovinu stanovništva.

Žalosno je šta čini Subotica danas i kako dozvoljavamo da nam neki ljudi blate ono što je tradicija grada 107 godina.
Zzz uuu
Svaka rec na svom mestu. Meni je zao sto i danas nije tako nego skroz kontra najmanje Bunjevaca sve sami dodjosi
Hahah
ZZZ UUU, a bunjevci nisu dodjosi???
SU Odgovori
Duzijanca nije samo duhovno-religiozna manifestacija nego i kulturno -turisticka. Negujmo nase lepe obicaje i gde god bili u svetu ne zaboravimo svoje korene.
rt
SU , bilo bi to odlično , da je tako . Da krenemo od druge komponente koju navodite tj. "kulturno~turističke ". Ako je tako , gde je na fotografiji predstavnik institucije lok. samouprave u oličenju tog "turističkog" , što navodite ? Jasnije ,Turističke organizacije grada Subotice ? Na šta se svodi uloga , te zvanične organizacije ? Na šta se svode predstavnici ( uopšte ) državnih organa ? Pridržavanje kruva i fotografisanje ? Ko žanje , a ko vodu nosi ? E , sad prva komponenta , koju navodite tj. "duhovno~religiozna" . O njoj ne bih puno , samo ono što je spolja dostupno očima , sve je jasnije zašto je Tito te dve komponente ~razdvajao . Ne čini li vam se da joj je suština da što više "dice iziđe" iz onih prostranih prostorija , u kojima "glavnu rič imajo" ~oni što se ne žene ? Da bi neko "izišo" , mora i "unić"~zar ne ? Ko misli da je to dobro za budućnost dečice , neka mu bude . Uveren sam da se i pored "široke međunarodne podrške" ~ do 60.000 gledalaca neće doći .
sekvestor
da tradicija i "kruv naš nasušni" od novog žita se uvik peko kruv -samun a sad odjedared se peče pogača i pridaje na trgu-tradicija,običaj?
Simo Odgovori
To je bunjevacki obicaj, a ne bunjevackih Hrvata. Ovo nije Duzijanca koja se slavila pre 10-20-50 godina. Duzijanca je nastala mnogo pre nego sto su nastali bunjevacki Hrvati. Crkva je oduvek bila bunjevacka i mise su drzane na bunjevackom i tek odnedavno na hrvatskom. Nasilna asimilacija.
andrija Odgovori
sta znaci i odakle potice rec:risar?
rt
@ ANDRIJA . Pre nastupanja mehanizacije su dedi dolazile grupe da beru kukuruz "u ris". Nisu doijali novac , nego je svaki "taj i taj" red roda~njihov. Pa koliko oberu . Tri obroka , jedan kuvani , a to je večera~iz praktičnih razloga . Ako su strane zadovoljne , risari su i sledeće berbe bili isti .
rt
ANDRIJA . Mađarizam , tj.hungarizam kao i puno toga iz vremena Austrougarske , a i pre nje . Pa ko se tada ovde pitao ? Prevashodno Ugari . Taj DEO tj. KOMAD ( resz ) , kolača ( urađenog posla ) je varirao između 12 i 18% .
Stefan Odgovori
Opet cirkus u nasem gradu
bona fide Odgovori
Nemoj sa srpskog na srpski. Tražim prevod saHR na srpski na glavnoj predstavi. Možda nam spremaju oluju pa neće biti kosidbe.
rt
Sve je moguće BONA , možda nastupe , kao izneneđenje toma~son u pratnji kraljice Balkana i Luke ?
C Odgovori
Koja je razlika između bunjevaca, hrvata, bunjevačkih hrvata i hrvatskih bunjevaca?
Znam za ova dva prva, ali ova druga dva novokomponovana termina nisam pametan.
rt
C . Sve se posmatra kroz prizmu politike i novca ( ako se to uopšte može razdvojiti ) , pa i ozbiljan odgovor na ovakvo pitanje . Čovek je kvarljiva roba , koja ima svoju cenu . Sirotinja često "klekne" , već samo na obećanja . Uočili ste verovatno , da osobe koje narod smatra političarima , svoju "govoranciju" ~drže u budućem vremenu .
Simo Odgovori
Postoje samo jedni Bunjevci. Ovi novi sto su postali Hrvati neka se odluce da li su Bunjevci ili Hrvati. Nije problem sto su promenili naciju ali onda neka menjaju i jezik i obicaje. Sramota ih da kazu da su promenili naciju pa izmisljaju nesto izmedju. Gde god "svecenici" umesaju prste tu dolazi do problema, neslaganja, mrznje i na kraju krvi.
Roki
Koji novi?Ti nam objasni profesore
Luka 2
Pa... Ima i starih Bunjevaca što su "postali" Hrvati. Na primer Ante Starčević, Ante Pavelić, Antun Gustav Matoš... Sve u svemu Bunjevci su glavni stub moderne hrvatske nacije. Tamo di su "najjači" Hrvati, a to su Lika, Dalmatinska Zagora, Zapadna Hercegovina, Primorje za Velebitom, e to su sve Bunjevci. Pitaj djeda kako je posprdno zvao Hrvate u Zagori? Bunjevci. A oni vas zvali Rkaći, tj. Grkaći, Grci po grčkoj viri.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.