Buvljak skuplji od butika u Segedinu

Podjednako slabljenje dinara i forinte u odnosu na evro podstiče naše potrošače da troše preko granice, jer tamo za tri evra detetu kupe komad odeće, a sve je dvostruko jeftinije. Subotičani ipak kažu da je vreme teško, a da štedi samo onaj ko ima više od proseka.

- Nekoliko hiljada dinara je mnogo za komad odeće. U januaru ne idem ni na buvljak, gde je jeftinije – kaže Subotičanka Vera Mijić.

Nataša Karanović je u „Benetonu“ kupila unuku majicu za pet evra i jaknicu za 24, ali to je brzo rasprodato.

- Toliko ti brendovi koštaju i na sniženjima u Segedinu, a, verovali ili ne, i u Čikagu, gde, na primer, cipelu od 82 dolara možete kupite za 20. U centru Segedina srpski se čuje na svakom koraku, a kvalitetnije cipele u tržnim centrima koštaju kao kineske ovde – objašnjava Nataša.

Subotičani vole da pazare u Segedinu, jer dobijaju takozvani AFA račun. Priložite račun na pultu za informacije u tržnom centru, a carinskim papirima povraćaj poreza od 20 odsto ostvaruje se prilikom naredne posete istom tržnom centru. Slično je u SAD.

- Cipele su na rasprodaji tri puta jeftinije u „Arkadu“ ili „Kori“, televizori za oko 150 evra, a DVD plejer sam platio 16 evra. Očigledno, naši trgovci preteruju sa maržama. Potrošila sam 200 evra, a dobila sam povrat poreza od 40 evra za narednu kupovinu, jer to dobijete za kupovinu preko 52.000 forinti ili 170 evra – kaže Mirjana Stević.

Međutim, mnogi Subotičani radije skuplje plaćaju robu, jer mogu da kupuju samo na rate. Trgovci u Subotici tvrde da su odložena plaćanja jedini efekat sniženja i da promet nije veći ni tokom sniženja.

Sve teže je uštedeti i na kursnoj razlici. U segedinskom „Arkadu“ roba se može plaćati u evrima. Jedan evro je 290, a u menjačnici 306 forinti. U subotičkim menjačnicama za 100 dinara dobijete 320 forinti. Najbolje prolaze trgovci na veliko. Na buvljaku i sireve i kobasice, pa i neki komad odeće, subotički kupac plati isto koliko košta put automobilom do Segedina.