Bunjevci obeležili Dan Velike narodne skupštine

Za svoj praznik Bunjevci su izabrali 25. novembar, kada je pre 99 godina u Novom Sadu održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena a na kojoj je odlučeno da se ovi krajevi pripoje Kraljevini Srbiji.

Ističući značaj ovo velikog istorijskog događaja, Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca, najavila je obeležavanje stogodišnjice održavanja Velike narodne skupštine, koja je već počela da se priprema.

- Bunjevci ovaj datum proslavljaju već 13 godina, kada je Nacionalni savet doneo odluku da on bude nacionalni praznik. Slavili smo ga kada smo bili sami, niko nije dolazio a sada ga proslavljamo u jednoj sasvim drugoj atmosferi – podsetila je Suzana Kujundžić Ostojić. - Pripremamo se za proslavu stogodišnjice i želimo da se ona obeleži još svečanije i lepše. Želimo i da vidimo kako smo se mi kao zajednica snašli u proteklom veku, kako dekret iz 1945. nije „skinut sa snage“, da se još uvek borimo za svoj jezik.Svima je jesano šta znači biti Bunjevac, ne samo u Subotici i okolnim selima, nego puno dalje i puno šire, jer smo mi istorijom junačkom, koju smo tri veka na ovim prostorima vodili i nosili zaslužili to kao narod da nas sasvim drugačije i više znaju.

Na svečanoj akademiji promovisan je i Zbornik radova nastalih na naučnom skupu Kultura i identitet Bunjevca, na kome je 38 autora govorilo je o bunjevačkom narodu. O njemu su govorili dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, i prof. dr Slobodan Orlović.

- U ovom Zborniku razmotren je istorijski tog života Bunjevaca, kulturološki aspekti njihove egzistencije. Posebna pažnja posvećena je dekretu iz 1945. godine kojim je bilo zabranjeno postojanje Bunjevaca, za koji smatramo da je protiv ustavan i da krši ljudska prava, te da Skupština AP Vojvodine treba da ga poništi. Bez obzira što više nije u funkciji, taj akt spada u pravno nasleđe – istakao je Njegovan. - Drago mi je da se Zbornik promoviše na Dan Velike narodne Skupštine, jer su Bunjevci  bili po brojnosti drugi, odmah posle Srba. Zatim su bili Slovaci, Rusini i ostali. Što govori, naravno, i o broju Bunjevaca tada jer je na hiljadu stanovnika biran jedan poslanik. Odnosno, na broj onih koji imaju preko dvadeset godina, i muškog i ženskog pola.

Obeležavanju ovog praznika prisustvovali su i Ivan Bošnjak iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Miloš Micić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Dragi Vučković, načelnik SBO, Veljko Vojnić, zamenik predsednika Skupštine grada...