• Pregleda: 10452

Bunjevci obeležili Dan Velike narodne skupštine

Svečanom akademijom u Velikoj većnici Gradske kuće Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine obeležio je večeras jedan od četiri nacionalna praznika – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, kao i 330 godina od naseljavanja Bunjevaca u Vojvodinu.
Bunjevci obeležili Dan Velike narodne skupštine

Svečanosti su prisustvovali Igor Mirović, predsednik Pokrajinske Vlade, gradonačelnik Bogdan Laban, izaslanica predsednika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković, Gojko Radić, savetnik premijera Srbije, Mihalj Njilaš, potpredsednik Pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, Nebojša Kuzmanović i Đorđe Vukmirović, pomoćnici pokrajinskog sekretara za kulturu, pomoćnik Zdravko Jelušić, predsednik Skupštine grada Novog Sada i mnogi drugi.

Pozdravljajući prisutne premijer Pokrajinske Vlade Igor Mirović naglasio je da u istoriji današnje Vojvodine nema značajnijeg događaja od Velike narodne skupštine, niti važnijeg datuma od 25. novembra 1918, kada je ona održana.

- Slobodarski duh Srba i Bunjevaca tih burnih novembarskih dana poslednje godine Prvog svetskog rata bio stopljen u jedno, a predvodile su ih dve grandiozne ličnosti - Jaša Tomić i Blaško Rajić. Ne sme se umanjiti ni značaj drugih znamenitih istorijskih ličnosti, koji se ređe pominju i o kojima se manje zna - tog  25. novembra 1918. među onima koji su ispisali zlatnu stranicu zajedničke istorije Srba i Bunjevaca, našlo i sedam žena Milica, žena Jaše Tomića, Marija Jovanović, Anastazija Manojlović i Bunjevke Mara Malagurski, Katica Rajčić, Olga Stanković i Manda Sudarević. Sve to više nego rečito govori o istorijskoj prekretnici koju je veliki događaj doneo, kao i o novom, demokratskom duhu jednakosti, ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, koji je Velikom narodnom skupštinom počeo, a takav duh krasi i današnju Vojvodinu, ujedinjenu u nizu različitosti koje se moraju čuvati. To što Bunjevci upravo 25. novembar danas slave kao jedan od svojih nacionalnih praznika, svedoči i o vizionarstvu Blaška Rajića, o njihovoj nepokolebljivoj doslednosti i uzvišenoj odanosti zavetu velikih predaka.

Na novembarske dane, na burnu jesen 1918. godine, koji su prethodili održavanju Velike narodne skupštine, kada su se rodoljubive težnje južnoslovenskih naroda počele da se ostvaruju, podsetio je gradonačelnik Bogan Laban.

- Odluku o priključenju Kraljevine Srbije pročitao je Jaša Tomić, a govor na ovoj istorijskoj skupštini održao je i Blaško Rajić, župnik iz Subotice, koje je rekao da neće govoriti o tome šta je Srbija uradila, jer o tome govori ceo veliki svet, već da će u ime svog, do sada pritisnutog i potlačenog naroda, javno da se zahvali Srbiji što ih oslobodila jarma smrti – podsetio je Laban. - Bunjevci su pre 330 godina došli na prostor Bajskog trougla i primer su da jedan narod, suočavajući se sa brojnim iskušenjima i problemima, može da sačuva sebe, svoje običaje i kulturu, da bude jedinstven i neguje svest o svom postojanju. Svoj nacionalni identitet i tradiciju uspeli su da očuvaju u nimalo jednostavnim društvenim i istorijskim okolnostima. U uverenju da će se ubrzati rad na standardizaciji bunjevačkog jezika i ukidanje akta iz 1945. kojim se Bunjevcima i Šokcima zabranjuje izjašnjavanje o pripadnosti svom narodu, čestitam ovaj veliki praznik.

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić zahvalila se predsedniku Miroviću na tome što je, posle 14 godina, predsednik Pokrajinske Vlade odgovorio na poziv da učestvuje u obeležavanju bunjevačkog nacionalnog praznika.

- Kao što je predsednik Pokrajinske Vlade rekao, postoje dani u koje se mogu spakovati vekovi, tako je u ovo veče spakovano 330 godina našeg postojanja na ovim prostorima i veliki 25. novembar - naglasila je Kujundžić Ostojić i podsetila na sve prelomne trenutke u istoriji ovog naroda. - Mi Bunjevci nemamo poput drugih naroda ni sliku, ni trg, ni spomenik, koji bi nas i druge podsećao na velikane i velike događaje o kojima govorimo. Naš spomenik je u našim srcima i na usnama svakod deteta koje uči bunjevački, članovima nacionalnog saveta, udruženjima, ljudima... U svima koji danas ponosno kažu - mi smo Bunjevci!

Izvor: Subotica.com

povezane teme

15
Daddy Odgovori
Sritan praznik braco i sestre Bunjevci!

Lipe su mi ove nase visti, i praznici, to virovatno zato sto da se rodim jos milion puta i opid bi Bunjevac bio!

Nek se znade da Bunjevac zivi!

Zivila Srbija!
psiholoskinja Odgovori
Mirovic i Laban odrzali lekciju kako se u praksi sprovodi sve ono sto su drugi samo pricali u predizbornoj kampanji.
bunjevac
Mi pojma nemamo pa nam treba drugi lekcije držati . Svako neka gleda svoja posla i praznike
Miško Odgovori
Ovo će biti događaj s đubrišta istorije kad se bude analizirao nakon nekih 90 godina.
Ninko
I 15 godina će biti dovoljno moj Miško.
LENIJA Odgovori
Joj što smo se usrećili u novoj državi!
Daddy
@Lenija

Da smo u nekoj drugoj drzavi ne bi imali ni pravo da postojimo, pa ti vidi
josa Odgovori
" demokratskom duhu jednakosti, ravnopravnosti i međusobnog poštovanja, koji je Velikom narodnom skupštinom počeo"
reči igora mirovića
da li on zna kakav je bio nacionalni sastav skupštine koja je izglasala otcepljenje od ugarske?
pravednije je reć da je srbiji poklonjena vojvodina da bi uništili austro ugarsku(kao što je transilvanija,deo slovačke,ukrajine su otcepljeni bez velikih narodnih skupština,dekretom pobedničkih sila)
ovako piše u knjigama istorije u ostatku sveta
Angela Odgovori
A di je Ivanisevic, znate da se on voli slikavati?
Kudro Odgovori
Bravo braćo bunjevci .Istina je istina.
bunjevac Odgovori
Virovali ili ne, Na svečanoj akademiji je bilo28 Bunjevaca (naravno samo onih koji se izjašnjavaju samo kao Bunjevci). U ovaj zbir nisu uračunati folkloraši.
Daddy
@Bunjevac
Porast ce ti magarece usi koliko lazes, ako vec nisu.

25. novembra 1918. godine, sazvana je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, koja je proglasila prisajedinjenje ovih regiona Kraljevini Srbiji (na skupštini je bilo ukupno 757 delegata, od kojih 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6, Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i 1 Mađar), a 1. decembra 1918. godine, Kraljevina Srbija se ujedinila sa Državom Slovenaca, Hrvata i Srba, da bi formirala Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Prema proglasu objavljenom 17. novembra, pravo glasa na Velikoj narodnoj skupštini imali su Srbi, Bunjevci i ostali Sloveni, oba pola, sa navršenih dvadeset godina. Poslanici su birani po opštinama, po jedan poslanik na hiljadu građana, a izabrani su na javnim zborovima, aklamacijom.[1]
Bunjevčina Odgovori
Daddy, 1918. je u Vojvodini Srba, Bunjevaca i Hrvata bilo jedva trećina!! Ostalo Švabi i Madžari.
Demokratija a la SAO iz devedesetih(((
Daddy
Nisam siguran el te razumem, pogotovo ono SAO? Austro-Ugari su bili agresori i izgubili rat, zasto bi oni odlucivali sta?

A Hrvata skoro da nije bilo u ovim krajevima, oni su imali svoji problema iako su bili na strani agresora i u WWI. Po Londonskom dogovoru iz 1915 Dalmacija i dobar deo od sto je danasnja Hrvatska je bilo odluceno da po kraju WWI pripadne Italijanima a Austro-Ugari su hteli deo uzmu ostalo tako da Hrvatska kao sto je znamo danas ne bi ni postojala, verovatno uopste, da se nije pripojila novo formiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Bun Odgovori
Nije bilo samo 28 Bunjevaca, al da je bilo više drugi nego nas Bunjevaca u polupraznoj većnici, to i slipac mož vidit.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.