Bez kontrole vlasničkih pasa, nema ni kontrole pasa lutalica
"Uhvati, steriliši i pusti" ili CNR program, Prihvatilište je pokrenuo još 2019. godine, od kada napuštene pse sklanjaju sa ulice i unose u ustanovu, gde najpre prolaze kroz veterinarski pregled i psiho-fizičku procenu, potom se čipuju, vakcinišu i sterilišu, a nakon socijalizacije, poštaju obeleženi ušnom markicom na lokacije koje nisu u blizini škola, vrtića, zdravstvenih i drugih ustanova. Kako objašnjava Aleksandra Bukvić, rukovodilac Radne jedinice "Zoohigijena" u JKP "Čistoća i zelenilo", cilj programa je vrlo jasan, a to je nulta populacija pasa lutalica, tako da na ulici ostanu samo oni psi koji su bezbedni za ljude, druge životinje i okolinu.
- Prvobitno smo ih mi nadzirali, hranili i davali vodu, a kasnije smo zajedno sa Gradom raspisali konkurs za udruženja, koja su dobila sredstva i na neki način preuzela brigu o tim psima, tako što im ostavljaju hranu i vodu, a na pojedinim lokacijama imaju i kućice. Zahvaljujući udruženjima i našim sugrađanima koji vole životinje, danas imamo široku mrežu i jako dobru saradnju, tako da znamo gde se naši psi kreću, šta se dešava sa njima, da li su bolesni ili zahtevaju neku drugu vrstu zbrinjavanja. Da nema svih tih udruženja i divnih sugrađana koji vole životinje, imali bismo još goru situaciju - ističe Bukvić.
A kako bi saznali šta uzrokuje tako lošu situaciju sa psima lutalicama, istovremeno sa ovim programom Prihvatilište je pokrenulo i svojevrstan pilot projekat kontrole vlasničkih pasa. Iako to nije njihova primarna delatnost, već delatnost veterinatske inspekcije i komunalne milicije, želeli su da naprave bazu podataka, a kako kaže naša sagovornica, podaci sa terena su ih zaprepastili.
- Zajedno sa inspekcijom i komunalnom milicijom prekontrolisali smo 700 domaćinstava, gde smo zatekli ukupno 527 pasa, od kojih su 182 bila čipovana i svega 91 vakcinisan. Ovaj podatak nam zapravo govori odakle psi na ulici, jer to što smatramo psima lutalicama su u stvari psi koji povremeno izlaze bez nadzora vlasnika ili ih vlasnici jednostavno puste da se istrče, pa se dešava da pobegnu, neki se izgube, neki se vrate, a neki ne žele da se vrate, jer su im takvi uslovi kod vlasnika, da im je lepše da žive na ulici. Tek kad im kažemo da jedan par pasa za šest godina može da proizvede i do 67.000 potomaka, ljudi zastanu i osveste se - objašnjava Bukvić.
Zbog toga naša sagovornica podvlači da dokle god postoji slaba kontrola vlasničkih pasa, efekti programa "Uhvati, steriliši i pusti" neće biti vidljivi, o čemu svedoči i dalje kompletno popunjen smeštajni kapacitet Prihvatilišta, iako je za dve godine kroz ovaj program prošlo 280 pasa.
- Mi možemo da unesemo samo onoliko novih pasa sa ulice, koliko ih udomimo ili pustimo kroz CNR program. Udomljenja imamo oko 80 godišnje, dok udomljenja iz CNR programa imamo oko 40 u godini. Problem je i to što dok obradimo jednog psa, na ulici se nađe pet do deset štenaca. Ženka koja je lutalica i nema adekvatne uslove, ako iznese pet štenaca, eventualno će jedno preživeti, dok u uslovima koji su adekvatni, svih pet štenaca će preživeti. Oni sa četiri, pet ili šest meseci završe na ulici, ponovo dođe do reprodukcije i tako u krug. Dakle, bez kontrole vlasničkih pasa, odnosno čipovanja, vakcinacije i sterilizacije vlasničkih pasa, nema ni kontrole pasa lutalica - poručuje Bukvić.
