Besplatno testiranje na hepatitise B i C sutra u Zavodu za javno zdravlje

Hepatitis je zapaljensko oboljenje jetre izazvano virusima kojih ima pet tipova, a najčešći su virusi hepatitisa B i C. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Subotici je prošle godine otkriven jedan novooboleli od hroničnog hepatitisa B i četvoro od hroničnog hepatitisa C, a po rečima epidemiologa dr Nebojše Bohuckog, to su vrednosti koje su se u poslednjih pet godina stabilizovale.

- Nadzor nad hepatitisom A i B u našoj zemlji traje od sedamdesetih godina, a nad hepatitisom C od kraja devedesetih i postoji jasan trend opadanja broja novootkrivenih slučajeva iz godine u godinu. Jedini problem je što, u većini slučajeva, osobe koje obole nisu ni svesne da žive sa ovim virusima, jer ne osećaju nikakve tegobe. Međutim, to ne znači da ih telo, pre svega jetra ne trpi i zbog toga je važno testirati se - kaže dr Bohucki.

Osobe kojima se testiranje preporučuje su najpre one koje pripadaju nekoj rizičnoj grupi, objašnjava dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja, navodeći da su to osobe sa hemofilijom, insulin zavisni dijabetičari, osobe na hemodijalizi, polni partneri osoba sa hepatitisom B koji su nosioci anigena, štićenici ustanova socijane zaštite, zdravstveni radnici, učenici i studenti zdravstvene struke, intravenski korisnici psihoaktivnih supstanci, ali i svi koji žele da provere svoje zdravstveno stanje.

- Rano testiranje znači i rano lečenje kako bi se sprečilo oboljenje i spasio vaš život. Hepatitis B i C se mogu prenositi polnim putem, stoga se zaštitite pomoću kondoma. Nikada ne delite svoj pribor za brijanje i igle, pravilno rukujte sa oštrim predmetima i adekvatno ih odlažite. Ovi virusi se mogu preneti i preko krvi, zato je važno da se svi donatori krvi testiraju prilikom doniranja krvi. U toku prošle godine u Subotici su testirani svi dobrovoljni davaoci krvi i sve trudnice, kao i 74 osobe iz grupe pod rizikom - navodi dr Kosić Bibić.

Uz ove preventivne mere, postoji i jasna zdravstvena strategija za borbu protiv virusnih hepatitisa, te uz njenu primenu, kako naglašava dr Bohucki, postoji mogućnost da do 2030. godine virusni hepatitisi prestanu da budu javno zdravstveni problem od većeg značaja.

- Za hepatitis C ne postoji vakcina, ali je došlo do ogromnog pomaka na polju lečenja i danas preko 95 odsto osoba koje imaju hroničnu infekciju bivaju u potpunosti izlečene. Kod hepatitisa B takođe postoji terapija, ali je ona daleko manje uspešna, međutim, imamo jasno preventivno sredstvo u vidu vakcine koja se u našoj zemlji u Kalendaru obavezne imunizacije nalazi od 2005. godine. Dobijaju se tri doze u prvoj godini života, čime deca dobijaju ne samo doživotnu zaštitu, već se prevenira i rak jetre. Hepatitis B je među prvim virusima za koje je otkriveno da postoji direktna veza između infekcije i nastanka hepatocelularnog karcinoma, tako što virus uđe u organ, izazove promenu i nakon nekoliko godina, čak i decenija, može da dovede do ciroze jetre, a potom i do raka jetre, stoga se vakcinacijom ne samo dobija efikasna zaštita u sprečavanju novih infekcija, već se prevenira i jedno maligno oboljenje - poručuje dr Bohucki.