27. Međunarodni turnir veteranki i veterana: Košarka koja spaja generacije

Na terenima su se vodile prave borbe, bez obzira što su svi složni da je rezultat bio u drugom planu. Među ekipama koje su već postale redovni gosti turnira je i BKK Nikšić 1995. Vladimir Bojičić kaže da je njegova ekipa već šesti put u Subotici i da svake godine nosi iste, pozitivne utiske.

- Mogu da kažem sve najbolje. Ove godine su tu respektabilne ekipe, igra se dobra košarka, a što se tiče organizacije, posluge tokom i nakon utakmica, sve je na najvišem nivou. Dame koje koordiniraju turnir pokrile su svaki segment. U svakom trenutku vode računa o nama, a mi smo tu da odigramo pa da vidimo ko će biti najuspešniji - ističe Bojičić.

Iako su utakmice razlog okupljanja, veterani kažu da je mnogo važnije ono što ostaje između dva turnira. Ekipa iz Nikšića već 13 godina nastupa zajedno, a tokom tog perioda obišli su brojne gradove i upoznali veliki broj ljudi.

- Minimalno odigramo tri turnira godišnje. Sada smo došli u fazu da tražimo i nove destinacije, ali ono što je najlepše jeste što se godinama srećemo sa istim ljudima. Stvorila su se prijateljstva koja i danas negujemo. Turniri su važni zbog onoga što kaže izreka – u zdravom telu zdrav duh, a taj duh je sigurno dobar zahvaljujući ovim druženjima.

Da su upravo prijateljstva najveća vrednost ovakvih okupljanja potvrđuju i veteranke. Katarina Petrov iz ekipe Kornjače Subotica, koja danas živi u Austriji, kaže da je njeno srce i dalje vezano za klub iz Subotice.

- Naše protivnice iz Zagreba su gotovo na svakom turniru među najboljima i uvek je izazov igrati protiv njih. Ali kada se utakmice završe, kada dođu večernji sati i druženje, uvek smo zajedno. Nekako ih baš volimo. Rivalstvo ostaje na terenu - kaže Katarina dok njena sportska prijateljica i rivalkinja Jasenka iz Veteranskog ženskog košarkaškog kluba Zagreb smatra da su ovakvi susreti mnogo više od sportskog događaja.

- Ovakva druženja jako utiču na socijalni život žena. Muškarci se uvek nađu, malo fudbal, malo pivo, malo nešto drugo. Žene to često nemaju. Zato su ovakvi susreti za nas lek za dušu - kaže ona i dodaje da su godine zajedničkih turnira od protivnica napravile veliku porodicu - Mi smo već jedna velika ženska porodica. Kada se vidimo svaka dva ili tri meseca na nekom turniru, ti zagrljaji mnogo znače. Postali smo veliki prijatelji i na terenu i van njega. U današnje vreme, kada je zagrljaja sve manje, ovde za jedan dan zagrlite i po 300 ljudi. To čoveka zaista napuni energijom.

I upravo u tome leži posebnost veteranske košarke. Rezultati jesu važni, jer takmičarski duh nikada ne nestaje, ali mnogo važnije od plasmana ostaju uspomene, prijateljstva i susreti koji se iz godine u godinu nastavljaju. 

Iako je rezultat na ovakvim turnirima u drugom planu, neka ostane u istoriji zapisano da je plasman ekipa, na 27. susretu, po kategorijama bio sledeći:

Muškarci 40+ - Železnik, Basket Tivat, Stara pumpa, Nikšić 1995 

Muškarci 45+ - AST Beograd, Dunav Apatin, Komarci Subotica, Lendaya Slovenija 

Muškarci 50+ - Biki Jesenice, Oldtajmeri Trstenik, Astibo Štip, Centar Lug Samobor 

Muškarci 55+ - Zmaji Slovenija, Vršački veterani, Novi Sad, Sokoli Nikšić 

Muškarci 60+ - Gaudeamus, Štajerska, Advokati Zagreb 

Veteranke 45+ - Kornjače Subotica, Zagreb, United Slovenija, Bučke i Ulstarke 

Veteranke 50+ - Šizike Beograd, Rožice Rijeka, Veteranke Novi Sad, Litijske koke