Oni dolaze: Leona Rogić, klizačica Klizačkog kluba "Spartak"

Zahvaljujući Leoni Rogić (14), klizačici Klizačkog kluba „Spartak“, jedinoj predstavnici Srbije na Svetskom juniorskom prvenstvu u umetničkom klizanju u Kini, ceo svet je čuo za Suboticu.

Ljubav prema klizanju rodila se davno, još dok je kao mala gledala klizačice na ledu, TV prenose svetskih i evropskih prvenstava. Kada se porodica 2010. godine iz Bačke Topole preselila u Suboticu, roditelji su je upisali u školicu klizanja Klizačkog kluba “Spartak”. Posle samo osam časova, talentovana devojčica je savladala osnovne klizačke korake, postala član kluba i posle samo dva meseca nastupila je na prvom takmičenju u Segedinu, gde je zauzela četvrto mesto.  Vrlo brzo, već 2011. godine stigla je i prva medalja – osvojeno treće mesto u Vojvodini.

- Od samog početka privukla me je lepota i zahtevnost ovog sporta, sjaj leda, haljinice sa kristalima, piruete i skokovi. Klizanje nije samo sport, to je umetnost, muzika, ples, gluma – priča Leona. - Prve klizaljke su mi kupili mama i tata i to su bile obične, plastične klizaljke za rekreativno klizanje. Nisu imale potreban špic za piruete i vrlo brzo su bile zamenjene  sportskim klizaljkama. Ali svejedno su mi drage, jer sam u njima načinila svoje prve korake na ledu. Danas imam specijalne takmičarske klizaljke „Edea Ice Fly“, koje su posebno rađene, kožne, sa čeličnom oštricom. Veoma su skupe i predviđene su za trostruke skokove. Klizači uglavnom koriste klizaljke jednu do dve sezone, jer čim se olabave ili slome uzimaju se druge. U istim klizaljkama treniram i nastupam.

Dok je porodica živela u Subotici, Leona je ustajala oko tri ili četiri sata ujutru da bi stigla do Segedina na trening, gde je trenirala kada klizalište u Subotici nije radilo. Kako bi imala bolje uslove za treniranje, porodica se preselila u Beograd, gde devojčica pohađa osmi razred OŠ „Oslobodioci Beograda“. I pored svih obaveza, u dnevniku niže sve same petice.

- Subotica mi mnogo nedostaje i jako volim da dođem. Trebalo mi je vreme da se uklopim u novo odeljenje, a naročito mi je bio problem da uskladim školske i sportske obaveze. Termini za klizanje su veoma rano, pa ustajem u pet ujutro i već od osam sati idem u školu. Posle škole imam popodnevne treninge, ples, učenje... - nastavlja vredna devojčica, dodajući da slobodnog vremana gotovo da i nema. - Učim do kasno uveče, a ako ponekad uhvatim malo slobodnog vremna onda volim sebi da organizujem kreativne radionice, volim da crtam i pravim razne predmete, pletem korpice, dekupaž, gledam filmove, slušam muziku...

Zbog povrede nije učestvovala u takmičarskom delu Svetskog prvenstava, ali je ipak otputovala u Tajpej, iz koga se nedavno vratila puna utisaka i bogatija za mnoga iskustva.

- Bila sam veoma tužna kad sam se povredila i mislila sam do poslednjeg trenutka da ću nastupiti. Međutim, imala sam dosta bolnu povredu ligamenata doskočne noge i nisam mogla da skačem. Odustala sam na dan takmičenja, nadala sam se plasmanu oko 30-35 mesta. Ali i sam odlazak, biti jedna od 45 učesnica svetskog prvenstva je za mene velika stvar. Jedina sam učesnica Svetskog prvenstva koja je krenula da kliže sa osam godina i tri godine je imala samo tri meseca leda godišnje na otkrivenom klizalištu. – ističe Leona, otvarajući tako problematiku ne samo umetničkog klizanja, nego i ostalih sportova na ledu. - Na to sam veoma ponosna i tužna u isto vreme. Jedino mi iz Srbije imamo samo šest meseci leda za treniranje, 45 minuta dnevno. Ostale takmičarke su u mnogo boljoj poziciji.

Ipak, kako kaže, srećna je jer je prvenstvo mogla da posmatra iz drugog ugla, da uživa u organizaciji i programima učesnika.

- To je često neizvodljivo, jer kad si na takmičenjima nema opuštanja, koncentracija mora biti visoka. Družila sam se sa najboljim klizačima sveta, a najviše sa klizačicom iz Hrvatske Hanom,  Ninom iz Slovenije, Aleksandrom iz Bugarske, Alisom iz Austrije i najboljom klizačicom sveta Alinom Zagitovom – priča dalje puna utisaka. - Odlazak mi je doneo poznanstvo sa olimpijskim trenerom kanadske reprezentacije u umetničkom klizanju Džoan Meklaud, koja me je pozvala na letnje pripreme u Vankuver. To je velika čast za mene da budem tamo sa njom i njenim klizačima. Nadam se da ćemo naći sredstva koja su nam potrebna za odlazak.

Leonini klizački uzori su Karolina Kostner, Yu Na Kim i Evgenija Medvedeva, a i pored svih napora i poteškoća koje sa sobom nosi, nijednog trenutka nije ni pomislila da odustane od ovog sporta.

- Evo prošle su tri nedelje od kad sam se povredila i u ponedeljak sam već bila na ledu, radila sam korake i mislim da ću ubrzo moći da radim i teže elemente. U narednom periodu očekuje me i promena kratkog obaveznog sastava i moj trener Milica Stanković, smišlja novu koreografiju – odlučna je najveća nada umetničkogklizanja u našoj zemlji. - Očekuju me pripreme na inostranim kampovima, a zatim odlasci na Gran Prix takmičenja, osvajanje nove titule državnog prvaka, i naravno ponovni plasman na Svetsko juniorsko prvenstvo koje će naredne godine biti u Bugarskoj. Daću sve od sebe da uđem među 24 najbolje, što je za sad samo san, ali i odlazak na Svetsko prvenstvo je bio san, dok ga nisam dosanjala. Želim da ostavim svoj pečat u klizanju, da učestvujem kao seniorka, na šta imam pravo od sezone 2018/19. na evropskom i svetskom prvenstvu. Želim da budem učesnica i da budem među deset najboljih na Olimpijskom festivalu mladih Evrope 2019. godine.

PRIZNANJA

Leona Rogić je do sada učestvovala na 55 takmičenja u Srbiji, regionu, širom Evrope, a od nedavno i na svetskoj sceni. Osvojila je 33 medalje, od čega 25 zlatnih, 5 srebrnih i 3 bronzane.

Učešća na takmičenjima