Oni dolaze – Kristian Šebek, Gimnazija „Svetozar Marković“
On je dokaz da učenik generacije ne mora biti Vukovac i imati baš sve petice da bi bio najbolji! Odličan uspeh u kombinaciji sa postignućima na takmičenjima u njegovom slučaju presudili su da upravo Kristianu Šebeku pripadne titula učenika generacije (na mađarskom jeziku) Gimnazije „Svetozar Marković“. Skromno će dodati da je nije očekivao, ali kada su se kandidati „izbodovali“, ispostavilo se da je njegovo ime na vrhu tabele. Dodaćemo – s razlogom.
- Na takmičenju iz mađarskog jezika, koje je obuhvatilo oblast gramatike i logike, osvojili smo drugo mesto u trećem razredu. Uspeh smo ponovili i ove godine, u četvrtom. Za to nisam zaslužan samo ja, već i moji drugari iz odeljenja IV-3: Šandor Hajdu, Andor Erelji, Ana Tukač i Žofija B. Varga. Veliku podršku imali smo od profesorke Julijane Jambor, odeljenjskog starešine.
Na pomen odeljenja u kojem je i sa kojim je proveo protekle četiri godine, priča kreće drugim tokom – umesto uspeha (ličnih i kolektivnih) u prvi plan izbija nešto što je (možda) i važnije – drugarstvo, međusobno poštovanje, dobra atmosfera i timski duh.
- Meni je toliko bilo dobro u mom odeljenju, da nisam srećan što sam završio srednju školu! Svi utisci su pozitivni – i oni u vezi sa društvom, i oni u vezi sa profesorima, nastavom. Bili smo dobar razred u pravom smislu te reči, pomagali jedni drugima, smejali se, oslanjali jedni na druge. Profesorima smo zahvalni – pružili su nam znanje, bili ljubazni, nekad i opušteniji – pravi drugari. Profesorka mađarskog Regina Mora bila je kao druga majka! Puno mi je pomagala. Pisao sam poeziju (objavljivao pesme) i kada sam je pitao da li i šta treba da ispravim, uvek je odgovarala – i u ponoć ako treba.
Kako to sa godinama biva, interesovanja se menjaju, a jednu ljubav – zamenjuje druga.
- Ranije me je zanimala poezija, a sada – lopta! Odbojku sam počeo da treniram pre šest godina. Pre toga bavio sam se plivanjem (odrastao u ovom sportu), takmičio se za PK „Spartak Subotica“, nizao uspehe na pokrajinskom i državnom nivou. Vremenom sam izgubio volju i počeo da se interesujem za odbojku koju je sestra već trenirala. Odlazio sam na njene treninge, gledao utakmice na televiziji, dok nisam saznao da u Subotici postoji muški odbojkaški klub. Nabavio sam kontakt trenera Igora Čajića, pozvao ga, dogovorili smo se da dođem na trening i od tada sam u odbojci!
Sa odbojkom se „družio“ i u osnovnoj školi („Jovan Mikić“). Dobro pamti sekcije i međuškolske turnire, nastavnika fizičkog Sašu Terziju sa kojim je često na časovima „zavrteo loptu“... Danas je član MOK „Spartak“ – nekada kadetski, danas kapiten juniorske ekipe. Uspesi su brojni (kadetski, juniorski, danas već i seniorski), a ovo su najveći: plasmani u „Final Four“ – zauzimanje visoke pozicije, finale plej-ofa Superlige Srbije, priznanje koje dodeljuje Grad Subotica za najbolji sportski kolektiv...
- Imam dva treninga na dan, nekad i tri! Treniram u Hali sportova (sa seniorima), i u sali Tehničke škole – sa mlađima. U Gimnaziji sam uspevao da uskladim školu i treninge – uvek sam morao da „napravim“ vreme za učenje, pogotovo je vikend bio rezervisan za to. Uspeo sam, stigao sve, ali, priznajem, bilo je naporno. Slobodno vreme koristio sam za – spavanje. Odmor (samo) između treninga... Učenje - ponekad do dva, tri ujutru, pa opet trening. Ali trud i želja su se isplatili. Ipak, nije da nemam slobodnog vremena – rado ću sa drugarima zaigrati odbojku na Paliću – peščana plaža naše je mesto.
Iako je u školi išao na takmičenja iz (mađarskog) jezika, otkriće da mu je omiljeni predmet – matematika. To ne treba da čudi jer, opredelivši se za prirodno-matematički smer, već u startu ispoljava interesovanje ka prirodnim naukama, a nastavak školovanja na Građevinskom fakultetu, to samo potvrđuje. Ipak, studije ga neće odvojiti od (trenutno) najveće ljubavi - sporta.
- Studije su jako važne, ali prioritet mi je da budem igrač. Već sam položio za odbojkaškog sudiju, sudio različite utakmice. Voleo bih da budem trener, da vodim decu, učetvujem na turnirima. Mislim da će me u tom pravcu put voditi... Zahvalnost dugujem prvom treneru Stefanu Lakoviću, koji mi je pomagao, podržavao me, bodrio. Imamo dobru konekciju. Podrška su mi i roditelji, sestra – ona studira ekonomiju u Novom Sadu, svaki dan se čujemo, pričamo o svemu. Ona je prva koju nazovem da javim svoj uspeh. I majka je tu za mene, pomaže, podržava, pruža sve! Velike su tatine zasluge za moje sportske uspehe – on je taj koji me je vozio, čekao do kasno uveče...
Iako je njegovo opredeljenje sport, umetnik u njemu, po svemu sudeći – ne miruje.
- Volim da crtam, zato me i privlači arhitektura. Poezija i crtanje – u tome se ispoljava moja umetnička duša...
Nagrade, diplome i drugi uspesi u dosadašnjem toku školovanja
AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA UNUTAR ŠKOLE
- Međunarodno takmičenje- “Dan Mađarskog Jezika 2022”- 2.mesto
- Međunarodno takmičenje- “Dan Mađarskog Jezika 2023”- 2.mesto
- Međuškolsko takmičenje u odbojci 2019- 1.mesto
- Međuškolsko takmičenje u odbojci 2020- 1.mesto
- Međuškolsko takmičenje u odbojci 2021- 1.mesto
- Međuškolsko takmičenje u odbojci 2022- 2.mesto
AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA VAN ŠKOLE
- Finale kadetskog prvenstva Vojvodine 2022 (final-four)- 4. mesto
- Finale play-ofa Superlige Srbije 2022
- Najbolji sportski kolektiv grada Subotice 2022
- Nagrada “Lajoš Vermeš”- Najbolji klub Subotice
DRUGO
- Dobijena stipendija na IT- Akademiji (3D-design i CAD)
- Pohvalnica od Kraljevskog Doma Karađorđevića
