Promocija časopisa: Symposion - Trauma / nostalgija I

U četvrtak, 25. aprila 2013. godine, sa početkom u 19.30 časova u Omladinskom klubu „Skladište“ održaće se promocija časopisa Symposion. Sa urednikom, učesnicima u novom broju, kolegama iz Beograda i Pančeva koji o časopisu mogu govoriti kao čitaoci (uživaoci?), objavljujemo i uživo novi broj: Trauma/Nostalgia I. Časopis „Symposion“ je u poslednjih nekoliko godina ustanovio jedno neobično očekivanje: svakim brojem pomera granice časopisne produkcije i politike, demonstrira mogućnost novog standarda u osmozi vizuelnih umetnosti i književnosti, i traje (a kontinuitet je uvek najveće iznenađenje). Učesnici: Attila Sirbik, Orsolja Bencsik, Saša Ćirić, Dejan Ilić, Viktorija Radić, Damir Pavić Septic, Zoltán Mészáros Ph.d. Reč urednika Atile Širbika: U prethodna tri broja Symposion-a, pod nazivom „Olupina“, „Zločin/nevinost - smrad/miris, kao i u publikaciji pod nazivom „Srednje-istočno-evropske fraze“, trudili smo se da i likovnim sredstvima reagujemo na raspad Jugoslavije i na novonastalu situaciju u regionu nakon južnoslovenskih ratova, odnosno pokazali smo paralele ili baš naprotiv, razlike u umetničkim osećajima, pogledu na svet i načinima estetičkog izražavanja umetnika koji žive u srednjoevropskim regijama postkomunističkih zemalja. U ovom broju akcenat smo dali isključivo na ona istraživanja, koja se bave značenjem pojma slamanja sudbine na našim prostorima i na to koliko smo u stanju da putem tekstova i slika izrazimo neme glasove traume. Istorija se iz perspektive traume ponovo stvara i više nije ono kako smo je prvobitno shvatali. Istorija počinje da označava način na koji se mešamo jedni sa drugima u traumama. Sećanje je etičko i političko pitanje takođe: kako govorimo o prošlosti da je ne bismo odali (da je ne bismo lažirali) i kako se može integrisati sa izolovanim, neopisivim događajima, kako pripovedanje i podela iskustava mogu pomoći u prevazilaženju trauma, raskidu sa prošlošću, lekoviti zaborav. Zbog toga smo upravo kao dodatnu temu i kontraargument izabrali nostalgiju kao takvu. Ako ćemo se složiti sa Frojdom u tome da trauma uvek ostaje nešto što je mitološko, nešto što je nedokučivo sa stanovišta racionalnog, isto to se može reći i za nostalgiju, koju možemo tumačiti kao izgubljene svetove, napuštene kuće, razbijene iluzije, čežnju za izgubljenim Rajem, ali je možemo protumačiti i kao neočekivano putovanje u tamne dubine traume, koje se otvaraju kroz «duhovne pukotine». Ulaz je slobodan.