Predstava: Bransilav Nušić: Sumnjivo lice
Režija: Predrag Štrbac
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Marko Marosiuk
Kompozitor: Alek Rodić
Lektor: Saša Latinović
Inspicijent: Vesna Galešev
Sufler: Goran Grubišić
Igraju:
Jerotije Pantić, sreski kapetan - Miloš Stanković
Anđa, njegova žena - Suzana Vuković
Marica, njihova kći - Jovana Belović
Vića, sreski pisar - Vladimir Grbić
Žika, sreski pisar - Ljubiša Ristović
Milisav, sreski pisar - Igor Greksa
Tasa, praktikant - Zoran Bučevac
Đoka - Dimitrije Dinić
Leksa Žunjić, sreska špijunka - Sanja Moravčić
Gazda Spasa - Milan Vejnović
Gazda Miladin - Srđan Sekulić
Josa, pandur - Nebojša Čolić
Teško da se može nešto novo reći o opusu Nušićevih komedija pa tako i o “Sumnjivom licu”.
Velika novost bi bila da, radeći a potom i gledajući Nušića, otkrijemo da je zastareo, prevaziđen i da je prestao da bude aktuelan, da njegove likove ne prepoznajemo više među nama, da su njegove dramske situacije i mentalitetske crte likova u njima, nama odavno strane - jednom rečju, da smo se mi promenili i postali bar malo drugačiji.
Potpuna novost bi bila da smo prestali da budemo, neko manje, neko više, kao likovi iz “Sumnjivog lica” - korumpirani, pohlepni, ograničeni, pokvareni, podmitljivi, prefrigani, lenji, neobrazovani, prevejani, prevrtljivi; da smo prestali da svojim delanjem ili nedelanjem stvaramo kriminogeno društvo koje sve dublje i dublje tone u kal sopstvenih izmišljenih veličina, svakodnevnih laži i egocentrične pohlepe.
