Ledolomac predstavlja: Promocija romana "Nemirni talasi"

LEDOLOMAC PREDSTAVLJA: Promocija romana „Nemirni talasi“ Miroslava Petrekanovića U cilju podsticanja kulturne produkcije i pružanja podrške mladim autorima ili grupama autora sa teritorije Grada Subotice, Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš” je u oktobru prošle godine raspisala Konkurs za prvo autorsko delo - LEDOLOMAC. Konkurs je bio osmišljen sa namerom da ohrabri mlade autore da realizuju svoja prva umetnička dela i na taj način probiju led do umetničke i stručne publike. Miroslav Petrekanović je jedan od dobitnika sredstava na konkursu LEDOLOMAC za književno delo, roman “Nemirni talasi“. Rođen 28. februara 1987. godine u Mostaru. Živi u Bajmoku kod Subotice. Diplomirao na Pravnom fakultetu univerziteta "Union" u Beogradu. Od srednjoškolskih dana svoj stvaralački potencijal izražava pisanjem. U ponedeljak, 8. oktobra sa početkom u 19.30 sati, u Omladinskom klubu „Skladište“ biće predstavljen njegov roman prvenac “Nemirni talasi“ u izdanju Fondacije „Danilo Kiš“ i samoga autora. Promociju vodi Marija Ilić, diplomirani filolog (master) za književnost i srpski jezik. Marija Ilić (Niš, 1984) je završila Filozofski fakultet u Nišu, grupa za srpsku i komparativnu književnost. Po političkom opredeljenju - humanista; po veroispovesti - kosmoteista. Od 2009. radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi u Bajmoku. Književnom kritkom počela je da se bavi tokom studija, objavljujući radove u književnim časopisima. Njen diplomski rad objavljen je 2010. godine kao knjiga eseja "Isto i drugo". Živi u Subotici. Recenzija (Marija Ilić): Prvi roman Miroslava Petrekanovića „Nemirni talasi“, nagrađen na konkursu „Ledolomac“ (za prvo autorsko delo) Fondacije „Danilo Kiš“, donosi priču o Zoranu Petronijeviću, usamljenom 35-godišnjaku, kome se usled jednog izbora, koji zavodeći nameće „naše doba“, dešava čudan splet okolnosti razvijen po planu kriminalističkog sižea. U težnji da uredi život „kako valja“, da zasnuje porodicu i stalno zaposlenje, da bude „uzoran sin“ svojih roditelja, Zoran će proći kroz svojevrsno avanturističko iskustvo, koje ga, ipak, u suštini ne menja. Autor zadržava svog junaka na „moralnom ostrvu“ neuprljanih ruku, no ipak, u nemogućnosti da ga spase od razočaranja. U sublimiranoj slici sveta na brodu, gde se Zoran našao, i sveta u kome diplomirani pravnici postavljaju klima uređaje, iz koga je Zoran otišao i u koji će se vratiti, zatvara se jedan epizodni krug Zoranove sudbine, koju autor gotovo filmskom sceničnošću prikazuje kao jednu moguću realizaciju budućnosti.