Noćas sat vremena manje spavanja: počinje letnje računanje vremena
Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je u Srbiji prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time "produžava" dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo. Prelazak na letnje računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.
Zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru. Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
