Ispovest oca legionara: Goran je francuski heroj

I dvadeset dana posle pogibije legionara Gorana Franjkovića na ratištu u Avganistanu, u kuću njegovih roditelja u Subotici stižu telegrami saučešća. Otac Pavao otvara tek pristiglo pismo i glasno čita:

- Dragi naš Gorane, izabrao si svoju sudbinu. Nestrpljivo se očekivao odlazak u Avganistan i pokazao da si najbolji vojnik! Toliko veliki da bih i ja svoj život stavio u tvoje ruke. Komandant, pukovnik Frederik Boni.

U nevelikoj dnevnoj sobi zavladao je muk. Suze klize niz lica oca, brata Dejana, sestara Biljane i Jadranke. Na kuhinjskoj komodi stoje uramljene fotografije mladog legionara sa crnim florom.

- Imao je 25 godina. Od malena je maštao da nosi uniformu, da bude vojnik ili policajac. Tajno se prijavio preko interneta u Legiju stranaca. Kada je primljen pozvao je porodicu na ručak i rekao nam: „Uspeo sam! Potpisao sam ugovor na pet godina“ Svi smo znali da se njegov momački san ostvario i da je neizmerno srećan - priča otac, i pokazuje slike sina iz školskih dana.

Goran je rastao u radničkoj koloniji Subotice. Ovde su Franjkovići, otac Pavao i majka Eržebet, podigli kuću i izrodili šestoro dece. Goran je bio peto. Završio je osnovnu školu „25. maj“ i srednju Građevinsku. Bavio se rvanjem, u kome je njegov brat Dejan danas srpski šampion. Pre odlaska u Legiju stranaca radio je u obezbeđenju jednog kluba.

- Bio je dobar momak. Omiljen kod prijatelja i posebno kod devojaka. Voleo je motore i automobile. Moje kćerke su ga obožavale, zvale „ujka Gogo“. Kada je 2008. godine krenuo u Legiju stranaca imao je u džepu samo 150 evra. Nije tamo otišao zbog novca, već da ostvari svoje snove. Nikada nije pričao o vojnoj obuci, treninzima i akcijama. Ni o tome kolika mu je plata u Legiji stranaca. Za nas je to bila tajna u koju nismo zavirivali, priča tiho sestra Jadranka.

Fotografije na stolu pokazuju nasmejanog momka, koji vežba skijanje u Alpima, nosi veliku bazuku i automat, pozdravlja na legionarski način. Mladi Franjković je imao čin legionara prve klase u Drugom inženjerijskom puku. 

Jako privržen porodici, Goran se redovno javljao roditeljima. Brata Davora je vodio u Marselj da vidi komandu Legije stranaca. Njegova legionarska soba u kasarni Sant Kristijan nije bila velika. Krevet, vitrina, neophodne stvari i oružje. Kada je krenuo u Avganistan poručio je porodici preko interneta: „Ne brinite, vraćam se za šest meseci. Svet je moj!“

- Mirovna misija UN u Avganistanu bila je njegov prvi borbeni zadatak. Imali su logor u dolini Tageb u istočnom delu zemlje. Goranov odred inženjeraca je išao u izvidnicu i čistio drumove od mina. Upali su 14. novembra u zasedu i borili se puna tri sata. Goran je spasao osmoricu drugova, ali nije sebe. Njegovi oficiri su mi kasnije rekli da je moj sin imao tako veliko srce da ga ni metak nije mogao zaobići. Zato su ga Francuzi prihvatili kao svog heroja - setan je otac Pavao.

Vlada Francuske je Gorana Franjkovića proglasila vitezom i dodelila mu orden Legije časti. Predsednik Nikola Sarkozi je izjavio saučešće porodici. Ministar odbrane je organizovao komemoraciju u kasarni puka u Sent Kristijanu, na koju je došla i porodica Franjković. Oprostio se od mladog leginara rečima: „Vi ste hodali stazama hrabrih ratnika. Mi Francuzi nećemo zaboraviti vaš dolazak iz rodne Srbije i vaše požrtvovanje u borbi za mir u svetu.“

U Subotici su, međutim, tvrdi porodica, nastali problemi:

- Javno pogrebno preduzeće i Rimokatolička crkva nisu dozvolili da se kovčeg sa telom našeg poginulog sina položi u kapeli. Tek na intervenciju gradonačelnika Subotice dozvoljeno je korišćenje kapele - kaže uplakana sestra Jadranka, i pokazuje Goranovu Medalju Ujedinjenih nacija.

Iz novog francuskog pisma koje je stiglo Franjkovići su saznali da su legionari u znak zahvalnosti Goranu svoj logor u Avganistanu nazvali „Kamp Franjković“. Odlučili su da u martu dođu u Suboticu na Goranov grob.

Goran Franjković će, posle kralja Petra Karađorđevića i solunca Nikole Kojića, biti treći građanin Srbije čije će se ime naći u Muzeju Legije stranaca u Marselju.

NEPODOBAN ZA VOJSKU

 - Goran je sa 17 godina otišao na služenje vojnog roka. Bio je u inženjeriji na Topčideru. Potom je konkurisao u Vojsci Srbije, zatim u Žandarmeriji i u MUP Srbije, ali je svuda odbijen - kaže otac Pavao.

Povezane vesti:
- Pošta vojniku iz Subotice na grobu Napoleona