Labaratorija u gradskoj bolnici

Tekst zviždaljke:

MESTO: LABORATORIJA GRADSKA BOLNICA. VREME: SADAŠNJE. Kada savlade stepenice do odeljenja Laboratorije GB i uđete u prostoriju koja izgleda kao prenatrpana fijoka, saznate da nema reaganasa, ali biće ih tokom iduće godine, možda već u drugoj polovini januara. Pomireni sa time, sačekate da Vam ipak izvade krv i urade analize koje mogu. Niko u toj prostoriji nije baš u punoj snazi i onda kada konačno nađete mesto da sednete prozovu Vas. Konačno, rekli bi, ali ne lezi vraže, ima da čekate još dobrih pola sata stojeći u uskom hodniku, pošto osoblje nema ni blagu nameru da pacijente proziva po troje, koliko laboranata vadi krv. prozovu petnaestak pacijenata koji dahću jedno drugom za vrat. Sestre trče, bez neke posebne potrebe sem ako žele izbeći izmešane mirise i viruse u uskom hodniku, pa ako Vam zakače torbu ili gurnu, trebalo je valjda da se pribijemo uz zid. Greška je svakako u nama. I pored toga što se prema ljudima ophode kao prema stoci, ljudi ćute, jer oni su vlast, oni određuju pravila, koja nemam pojma kome donosi išta dobro, sem osoblju. A mi obični smrtnici smo tu samo da eksperimentišu sa našim strpljenjem, koje je na izmaku. Molim Vas poštovani medicinski radnici, pročitajte još jednom poglavlje iz Vaših srednjoškolskih knjiga kako da se odnosite prema ljudima koji dolaze po pomoć. Razmislite potom o tome i molim Vas pokažite nam bar malo dobre volje. Nismo mi krivi što smo bolesni i bez para da idemo u privatne laboratorije. Verujte, teško nam je.