Између смрада и оптимизма

Tekst zviždaljke:

Недеља, 22 часа су, а врелина летњег дана још не напушта станове на Прозивци. Лепо шеталиште мами да се човек мало освежои пред спавање. Одлуку сам лако донео и кренуо поред базена до Виторога. И тек што изађох из зграде, оштар и непријатан мирис пуних контејнера натера ме да ставим марамицу на нос. Смеће кипи на све стране. Питање које се прво наметну је, где је та служба за одношење смећа. Сви будни, а они спавају и свира им радио. Уредно шаљу опомене за малу доцњу при измиривању дуга за одношење смећа, а спречавање заразе у овим врелим данима није приоритет. Нема ко да ради, јер сви побегоше од добра. Неко у стране државе носи своје радне способности, а неко ,,извлачи''(краде) новац и прави виле и мотеле на обали Милове дежеле. Ајде, рекох себи, можда сам мало под утиском slobodnesubotice, савладах ту помисао и кренух даље. Стигох до Виторога. А тамо? Тамо је да се онесвестиш од мириса пречистача. Ипак и тај смрад мало унесе оптимизма, јер помислиш да још увек нису сви гладни.