Gde je rešenje za naše probleme? (Titogradska ulica)

Tekst zviždaljke:

Poštovani sugrađani! Očajna sam i ne znam kome bi trebalo da se obratim?! Reč je o ulici poznatoj po Azilu za pse a to je Titogradska ulica na Makovoj sedmici. Tu živi jedan mali broj Subotičkog stanovništva, koji plaća poreze isto kao i svi ostali sugrađani, međutim imam osećaj kao i da ne postojimo. Zbog ogromnog snega se nikom nisam obraćala, znala sam da je veliki problem u celom gradu i da naša ulica ne spada u prioritete; uzeli smo lopate u ruke i očistili naš deo ulice, ali sada kada se sneg otapa mi imamo reku umesto ulice. Pozvala sam odgovorno lice JP Vojvodinaputa i rekli su mi da nam oni nikako ne mogu pomoći da pozovem Vodovod i Kanalizaciju.Sve mi je jasno i tamo će me otkačiti sa dnevnog reda i svi peru ruke! Tu neće biti asfalta to znamo svi,ne tražimo asfalt već nekog kome bi se mogli obratiti da se bar nešto reši u vezi puta,da se iskopaju kanali da se tamo sliva voda. Deca neće moći izaći iz ulice da idu u školu,ljudi idu na posao a do autobuske stanice su mokri skroz,ne mogu da verujem da nema baš nikakvo rešenje?! Na početku sam napisala da sam očajna sad ću Vam reći dragi sugrađani i zašto; naime naša gradska kuća (koja mi je veoma draga)je osvetljena kao Božićna jelka dok preko puta nje stoji srušeno pozorište.Slavimo dan grada, pozivamo poznate ličnosti, plaćamo im pozamašne sume za gostovanja dok nam je grad maltene u ruševinama.... Šta onda mi obični ljudi možemo očekivati iz naše lepe Titogradske ulice? Kome da se obratimo i kome da verujemo?