Zašto stanovnici Rudarske ulice ne mogu da dobiju asfalt?

Mesna zajednica Aleksandrovo imala je samodoprinos sve do septembra prošle godine, i tom periodu asfaltirano je oko trideset ulica u naselju. Kada je izdvajanje od tri odsto mesečno na zarade završeno, na računu je ostalo neutrošeno oko 26 miliona dinara, i ova sredstva i danas čekaju da budu iskorišćena za programe koji su doneti još 1998. godine, ali ni do danas nisu realizovani.

Jedan od njih je asfaltiranje par stotina metara Rudarske ulice, koja povezuje ulicu Plate Dobrojevića i Feketićku, a stanovnici imaju svu infrastrukturu, osim što i dalje moraju da gaze blato, iako su put već odavno isplatili i pitaju se šta se toliko značajno isprečilo njegovoj izgradnji? Pogotovo što je, barem većina, bila spremna da ustupi od svojih bašti da bi ulica dobila potrebnu širinu.

„Nikako ne možemo da shvatimo šta se dešava. Ulica je trasirana pre više od pedeset godina tako što smo se odrekli delova svojih parcela i nije bio problem da dobije svu infrastrukturu. Na zahtev mesne zajednice da se ulica asfaltira, rečeno nam je da treba da potpišemo to da se odričemo onoga što smo već dali, što nije bilo sporno. Ali, problem se pojavio na početku ulice, na raskrsnici sa ulicom Plate Dobrojevića koja je, navodno, nepregledna, dok je na drugom kraju, sa Feketićkom, situacija mnogo gora, jer postoji ugao od 90 stepeni“, kaže Slobodan Momčilović iz Rudarske 7.

Vlasnik parcele, čiji ugao „smeta“ preglednosti, sada ne želi da se odrekne tog komada zemljišta, iako zna da njegova odluka predstavlja kočnicu asfaltiranju i da zbog toga ulica najverovatnije još dugo neće dobiti čvrstu podlogu.

„Dao sam 130 kvadrata u korist države bez ikakve nadoknade, a onda, kada je trebalo da potpišem, rekli su mi da moram da se odreknem još osam kvadratnih metara na uglu, koji treba da se odseče ukoso, kako bi izlaz na put u Plate Dobrojevića bio pregledan. Međutim, već na prvi pogled je jasno da tu ne postoji smetnja, a bio je i saobraćajni stručnjak koji je isto to rekao. Rečeno mi je ako potpišem, ostaće mi tih osam kvadrata i neće se rušiti ograda, ali će zemljište biti državno, odnosno vodiće se kao javna površina. To nisam hteo, i neću se odreći, jer nigde takve kosine nisu pravili, ni u Murskoj ni u Žedničkoj ulici, nigde gde je asfaltirano“, objašnjava Tihomir Rakić, iz Rudarske 4, vlasnik sporne parcele.

Proglasiti javni interes

Rudarska nije jedina ulica u kojoj građani Aleksandrova još čekaju asfalt plaćen kroz samodoprinos. U pitanju su i Siriška i Stražilovska, u koje prvo mora da se uvede kanalizacija, dok je u Iđoškoj ulici, gde su postojali nerešeni imovinsko- pravni problemi, bio raspisan javni interes i sada se pripreme za asfaltiranje privode kraju.

„Građani su u potpunosti u pravu, od početka smo imali sastanke sa nadležnima i bilo je govora da se neće dirati ograde, ali postoje dve sporne parcele. Za jednu, prema Feketićkoj ulici, unapred smo to znali i bili smo spremni da napravimo kompromis tako što tih poslednjih 15-20 metara ne bi asfaltirali dok se ne reši eksproprijacija, ali ovo je sada na drugoj strani nastao problem, zbog čega je izgradnja puta čak i na taj način neizvodljiva. Bio sam u Zavodu za urbanizam i u Direkciji za izgradnju grada i oni kažu da plan generalne regulacije ne može da se menja i da je postojao rok za prigovore na njega, ali niko se nije žalio. Taj ugao na parceli u Rudarskoj 4 bi na papiru prešao u vlasništvo grada i on ne bi morao da se ruši, što vlasnik traži da mu se pismeno garantuje. Naravno da niko ne može da mu napiše takvu potvrdu, a pogotovo ne mesna zajednica. On je, doduše, u pravu i svi su u pravu ali – puta nema!“, kaže Dragan Tokić, predsednik Skupštine mesne zajednice Aleksandrovo.

Posle svega, rešenje će biti u proglašenju javnog interesa za Rudarsku ulicu, odnosno eksproprijaciji delova zemljišta koji su neophodni da bi se stekli uslovi da se izgradi put.

„Imali smo u mesnoj zajednici razgovor sa građanima Rudarske ulice i od tada su prošla dvatri meseca za koje vreme smo obišli sve nadležne institucije u gradu, ali smo svugde dobili odgovor da je jedini način da se on odrekne i tih osam kvadratnih metara. Pre nedelju dana održali smo sednicu Skupštine mesne zajednice i odlučili da zatražimo od grada da se proglasi javni interes za tu ulicu, i to je po meni jedino rešenje da se tamo asfaltira put. Ako se, međutim, ljudi u Rudarskoj ulici slože da im ne treba asfalt i da radije žele da zadrže svoje zemljište, mi ćemo sprovesti postupak i sredstva preusmeriti na nešto drugo. Obično je problem nedostatka novca, a kod nas u ovom slučaju ga imamo, ali ne postoje uslovi da se gradi put“, kaže Dragan Tokić.

Pravila, pravila

U Direkciji za izgradnju grada povodom situacije u Rudarskoj ulici tvrde da je parcelacija izvršena prema svim važećim propisima i zahtevima struke, a to znači da spornih osam kvadrata na uglu sa ulicom Plate Dobrojevića mora da bude vlasnički regulisano da bi se ulica asfaltirala. U protivnom, za to nema zakonskih uslova. U slučaju da Tihomir Rakić, pored 130 kvadratnih metara, kojih je spreman da se odrekne, ne bude potpisao i za taj deo, sprovešće se eksproprijacija, koja obično dugo traje, godinu do dve dana, ali tada je za očekivati da će i ostali građani u ulici, koji su sada spremni da se besplatno odreknu delova svojih parcela, tražiti nadoknadu. To će odužiti i poskupeti čitav postupak.

Pošto vlasnik tih famoznih osam kvadrata u stvari ne bi ostao bez njih, jer mu je sugerisano da pomeranja ograde i odsecanja od placa neće biti, da se zaključiti da su izrađivači nacrta za put u Rudarskoj ulici, urbanisti, radili po propisima, koje ne mogu da zaobiđu, ma koliko oni bili primenljivi ili neprimenljivi u praksi.

Od kada je usvojen program samodoprinosa u Aleksandrovu, zakoni i pravila su se menjali, zbog čega sada sredstva koja su izdvojili građani stoje neutrošena na računu grada i polako ali sigurno gube vrednost. Da li će se naći rešenje da asfalt stigne u Rudarsku ulicu dok još ima dovoljno novca za njega?

Vidljivi efekti samodoprinosa

„Da nije bilo samodoprinosa, mesna zajednica Aleksandrovo bila bi daleko najnerazvijenija u gradu, mada je izdvajanje od tri odsto od zarade mnogima teško palo, naročito u poslednje dve do tri godine. Sada imamo tih 26 do 27 miliona dinara, i nadamo se da će ova sredstva biti utrošena za ono za čega su namenjena najkasnije do kraja naredne godine“, kaže predsednik Skupštine u Aleksandrovu Dragan Tokić.