Zapuštene građevine u centru grada

Trg republike 2, jedna od najčešće zastupljenih zgrada na subotičkim razglednicama osim Gradske kuće, posle napunjenih stotinu godina i više vlasničkih promena, dospela je u nezavidno stanje. Poslednja transformacija, kada su svi stanovi i poslovni prostori prešli u privatno vlasništvo, bila je, izgleda, i najpogubnija: već više od decenije, sa krova padaju crepovi, otkidaju se delovi fasade i terasa, a sada je moguće da se dogodi i katastrofa sa ko zna kakvim posledicama! Jer, kupola na krovu drži se na trulim gredama, a dva teška ukrasa, u obliku košnice, koji su bili simbol nekadašnje banke, opasno su se nagnuli. Na ovaj mogući horor u centru grada, Građevinska inspekcija je reagovala, po njenom nalogu urađena je najhitnija sanacija i pored zgrade postavljena zaštitna ograda.

„Sa ovom zgradom već godinama imamo problema, jer delovi padaju direktno na pešačku stazu i ugrožavaju prolaznike. Ove godine u dva navrata su pali komadi krova i doneli smo odluku o postavljanju ograde. Pošto ne funkcioniše Skupština stanara i nije bilo moguće uspostaviti kontakt inspekcije sa vlasnicima stanova i poslovnih prostora, imenovali smo zastupnika zgrade, na čega po zakonu imamo pravo, i njemu smo uručili rešenja. Kako ni posle dva roka od strane vlasnika objekta ništa nije preduzeto, išli smo na prinudno izvršenje — poskidani su delovi koji su bili skloni padu kao i jedan deo fasade, na slemenu su pričvršćene daske i pričvršćen je snegobran. Radovi su obavljeni na teret vlasnika stanova i poslovnih prostora. Ja sam o svemu tome informisao moje pretpostavljene a jedan dopis ću poslati Direkciji da se zna da je krov u izuzetno lošem stanju. Pošto je ulica i pešačka zona u pitanju, da ne bi došlo do nekih neželjenih posledica trebalo bi preduzeti radove na sanaciji tog krova pod hitno”, kaže Isailo Atić, građevinski inspektor.

Direkcija nije nadležna

To znači da je grad platio posao, a on je naplaćen od novca koji se našao na računu zgrade dok je bila u režimu održavanja pri Direkciji za izgradnju grada.

„Sa stanarima ove zgrade pre nekoliko godina raskinuli smo ugovor, pošto im je skupština stanara bila neaktivna i prema njima više nemamo nikakve obaveze. Vlasnici stanova i poslovnih prostora, znači, moraju sami da je održavaju, a da li su u međuvremenu oformili skupštinu stanara, mi ne znamo. Po inspekcijskom rešenju koje su imali da otklone nedostatke, od sredstava koja su ostala neutrošena dok je zgrada bila na održavanju, za uklanjanje opasnih delova sa krova i fasade isplatili smo 168.000 dinara”, kaže Goran Bekonja, šef Službe za brigu i staranje o poslovnom i stambenom fondu u Direkciji.

Na pitanje šta će preduzeti kada ih inspekcija upozna sa stanjem krova kojem preti urušavanje, u Direkciji kažu da ne mogu ništa da urade jer nemaju ugovor o održavanju, u samoj zgradi ne postoji ni jedan stan ili poslovni prostor u vlasništvu grada, a sav teret popravki pada na vlasnike stanova i lokala!

A stanje je, u najmanju ruku, zabrinjavajuće, sudeći prema izveštaju koji se nalazi na stolu građevinskog inspektora.

„Na delu atike, znači prema Zelenoj fontani, nalaze se dva betonska ukrasa koji su nagnuti prema krovu i preti opasnost od njihovog zarušavanja. Oni su teški, kako se procenjuje, po stotinu kilograma i ukoliko padnu, urušiće se deo krova i može da dođe do pada i na pešačku stazu. Takođe toranj, visok oko šest metara je u lošem stanju, njegovu kapu nosi jedan drveni stub koji je truo i može da se desi da čitava ova konstrukcija padne prema dvorišnom delu ili obruši na trotoar”, citira Isailo Atić.

Krov, da nevolja bude veća, ima takvu konstrukciju i nagib da je jedino iskusnom planinaru bilo moguće da se popne na njega i obavi najneophodnije popravke. To je učinio Hoselito Bite, koji nam je prosledio i fotografije koje je na krovu načinio.

„Čitava krovna konstrukcija je u veoma lošem stanju. Prilično je teško izaći na krov i rizično kretati se na njemu. Sve što sam mogao bilo je da uklonim one delove koji su pretili da padnu sa njega i da obavim neke najneophodnije popravke. Načinio sam i fotografije i video-snimak da bih upoznao nadležne sa onim što sam gore zatekao”, rekao je Hoselito Bite.

Šta znači „zaštićeni objekat”?

Zgrada na Trgu republike 2 spada u one koje su zaštićene kao arhitektonske vrednosti kod Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali njeno održavanje briga je i obaveza stanara-vlasnika stanova i poslovnih prostora, a ne Zavoda.

„Postoji rešenje, a to je da vlasnici poprave krov o svom trošku. Po zakonu, onaj ko stanuje u zaštićenom objektu dužan je da ga održava, a ako to ne učini, predviđene su kazne. Grad im izlazi u susret tako što svake godine organizuje konkurs i snosi polovinu troškova kada je u pitanju rekonstrukcija fasada i krovova zgrada u centru. Tako je saniran krov na Matka Vukovića 1, a ove godine još neki objekti će biti rešeni. Stanari i vlasnici zgrade na Trgu republike 2 nisu se javili na konkurs, a da su to učinili, popravka bi ih stajala upola manje”, kaže Geza Vaš, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

To što je zgrada „zaštićeni spomenik kulture” ne znači da Zavod ima obavezu niti sredstva da je popravlja, već samo izdaje uslove pod kojima će eventualna rekonstrukcija biti obavljena.

„Objekat je iz ugla zaštite veoma interesantan za nas, i mi ćemo stanarima pružiti svu logističku podršku, ali zgrada je njihovo vlasništvo i oni su po zakonu odgovorni za nju. Jedino što možemo, ukoliko ne održavaju kulturno dobro, jeste da uđemo u sudski proces sa njima, da tužimo svih 16 vlasnika stanova i dva poslovna prostora, da ih sve dovedemo na sud, a znamo koliko i manje složeni sudski postupci traju. Naše pravne ingerencije su ograničene, mi nemamo pravnu službu, i na inspekciji je da preduzme dalje korake u tom pravcu ukoliko je potrebno”, kaže Geza Vaš.

Može se samo nagađati šta će se dogoditi ako se ovaj krov uruši, ne samo što se tiče materijalne štete koja će nastati nego i bezbednosti stanara i prolaznika. Ono što je sigurno, jeste da bi se nešto hitno moralo preduzeti, jer je pitanje da li će konstrukcija izdržati ako padne veći sneg na zimu! Vlasnici su nesložni, nisu voljni ili nisu u mogućnosti da plate popravku o čijoj ceni trenutno može samo da se nagađa — a svakako nije mala! — i to je ono što Zakon o održavanju stambenih zgrada nije predvideo.