Zahtevi manjina da uđu u upravne odbore kulturnih ustanova
Zahteve gotovo svih nacionalnih saveta manjinskih zajednica koje imaju sedište u Vojvodini da im se obezbedi učešće u upravljanju institucijama kulture tako što će u upravne odbore uključiti svoje predstavnike, Gradsko veće je rešilo kompromisnim predlogom.
Nacionalni saveti Mađara, Hrvata, Bunjevaca i Roma, koji su pokazali zainteresovanost za učešće u radu većine kulturnih ustanova moći će za Gradsku biblioteku, Narodno i Dečje pozorište kao i za Gradski muzej, uz međusobni dogovor, da delegiraju zajedničkog predstavnika za ove kulturne institucije.
Zakon o nacionalnim savetima, naime, predviđa da nacionalni saveti imaju pravo da u institucijama koje su od posebnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta određene zajednice zahtevaju učešće u upravnim telima. Kako su sva četiri nacionalna saveta zatražila učešće u radu UO nekoliko važnih kulturnih institucija, Gradsko veće je na poslednjoj sednici odlučilo da sve njih predstavlja po jedna osoba za svaku ustanovu.
Ljubica Kiselički, savetnica gradonačelnika za obrazovanje i kulturu, napomenula je da nijedan nacionalni savet u svom zahtevu nije dao obrazloženje zbog čega pomenute ustanove smatra „posebno značajnim za očuvanje identiteta“, kao i da bi ulazak po četiri predstavnika u sve upravne odbore značilo poremećaj odnosa političkih snaga.
Sedam institucija bez manjina
Kada su u pitanju Istorijski arhiv, Međuopštinski zavodu za zaštitu spomenika kulture, Zoološki vrt, Art bioskop „Aleksandar Lifka“, Moderna galerija „Likovni susret“, kao i Zavičajna galerija „Dr Vinko Perčić“, Gradsko veće je odlučilo da nema potrebe u rad njihovih UO uključivati predstavnike manjina, jer ove ustanove imaju zadatak očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa, i njihov rad podleže zakonskoj proveri, te tu nijedna zajednica ne može imati prednost nad drugom.
