Komentara: 5
Pregleda: 3948

Za pola veka izgubljeno pet metara podzemnih voda, a sa njima i brojna vlažna staništa

02.02.2021. u 16:20h
Izvor: Subotica.com
Šetnjom duž edukativnih staza na obali Ludaškog jezera, koje je još 1977. godine postalo Ramsarski lokalitet, čuvari zaštićenog područja obeležili su Svetski dan vlažnih staništa.
Za pola veka izgubljeno pet metara podzemnih voda, a sa njima i brojna vlažna staništa

Voda je najvažniji faktor života, ne samo za ljude, već i za biljni i životinjski svet, zbog čega je od presudne važnosti čuvati vlažna staništa. Međutim, kako objašnjava Oto Sekereš, čuvar zaštićenog područja u JP "Palić-Ludaš", poslednjih nekoliko decenija veliki problem predstavlja nestanak podzemnih voda sa naših staništa, o čemu svedoče podaci merenja. Naime, u periodu od 1930. do 1970. godine zabeležene su manje oscilacije u visini od metar do dva metra, dok je od 1970. do 1990. godine zabeležen drastičan pad podzemnih voda od pet metara.

- U poslednji 50 godina na području između Dunava i Tise postoji tendencija da je nivo podzemnih voda negde opao za čak 12 metara, a tu, gde trenutno stojimo, nivo podzemnih voda je opao za oko pet metaraTo znači da smo izgubili jako mnogo vlažnih staništa i to pretežno u Subotičkoj peščari, gde plažni deo Kireša praktično više ni ne postoji - predočava Sekereš, dodajući da faktori koji utiču na nestanak vlažnih staništa mogu biti prirodni i ljudski. - Prirodni se odnose na klimatske promene i isparavanja podzemnih voda, dok ljudski podrazumevaju odvođenje vode sa staništa, a u poslednje vreme jako mnogo utiče i zalivanje voćnjaka, vinograda i poljoprivrednih parcela. Dakle, problem je vrlo složen i treba da nađemo drugo rešenje da očuvamo naša vlažna staništa, jer, kao što sam u početku rekao, voda je život.

Kako bi se vlažna staništa sačuvalo, JP "Palić-Ludaš" je u poslednjih pet godina realizovalo dva međunarodna projekta sa Mađarskom, dok je treći, Kfw projekat, trenutno u toku. Po rečima Vinka Tamaša, stručnog saradnika za upravljanje projektima i koordinatora čuvarske službe, ovi projekti između ostalog su se bavili zaštitom i proučavanjem vlažnih staništa, kao i ekoturizmom.

BROJANJE PTICA - Počev od 2012. godine, čuvari zaštićenog područja svake zime prebrojavaju populaciju vodenih ptica. Ove godine su izbrojali čak 30.000 gusaka na Kapetanskom ritu, još oko 3.000 na Ludaškom jezeru, gde je izbrojano i oko 2.500 patki, a na Palićkom jezeru oko 5.000 ptica različitih vrsta.
- U poslednje tri godine beležimo interesantnu pojavu, a to je da ptice koje su do sada išle na jug zbog zime, ostaju kod nas, zbog čega svake godine beležimo sve više jedinki - kaže Oto Sekereš, dodajući da samo na Ludaškom jezeru može da se vidi preko 235 različitih vrsta ptica, od koji se preko 100 tu i gnezdi. - Bitna staništa za ptice kod nas su još i Palićko jezero, Kapetanski rit, Subotička peščara, odnosno sva naša zaštičena područja, gde je ukupno zabeleženo između 265 i 270 različitih vrsta ptica, od kojih se oko 130 gnezdi. Ako znamo da je u celoj Srbiji do sada viđeno 350 vrsta ptica, možemo reći da se kod nas može videti jedna trećina svih ptica.

- U sklopu toga je renoviran Vizitorski centar kako bismo mogli da pokažemo koja zaštićena područja kod nas postoje, odnosno da pružimo mogućnost drugim stručnim saradnicima i istraživačima da ovde borave i započnu svoja istraživanja. Imamo i sadržaje za mlađe uzraste u vidu raznih igračaka koje predstavljaju životinjske i biljne vrste, a takođe smo obnovili i tri edukativne staze na obali Ludaškog jezera. Na ovim stazama smo postavili razne punktove sa klupama, edukativnim tablama i kantama za smeće u sklopu IPA projekata, a u sklopu Kfw projekta izgrađene su nadstrešnice i u toku je izrada osmatračnica i visokih kula. Posetioci će imati priliku da se bolje upoznaju sa našim područjima, a naš zadatak posle projekta će biti da to održavamo i obogatimo sa još edukativnih materija - kaže Tamaš.

Svetski dan vlažnih područja obeležava se 2. februara, jer je ovog datuma 1971. godine usvojena Konvencija o vlažnim područjima u iranskom gradu Ramsaru, da bi samo šest godina kasnije Ludaško jezero, među prvima u nekadašnjoj Jugoslaviji, postalo Ramsarski lokalitet zajedno sa Skadarskim jezerom i Obedskom barom.

- U ovoj Konveciji se govori o tome da nije samo važno štititi Ludaško jezero, već i područja oko njega, obeležiti da se nalaze pod zaštitom i kojim stepenom zaštite. Govori se i o tome da treba ostvariti dobru saradnju sa lokalnim stanovništvom, što naše preduzeće i neguje, ne samo na ovom, nego i svim drugim područjima. Ljudi su shvatili važnost ovih područja, jer ako mi ne brinemo o našoj okolini, niko neće brinuti, a mi nećemo imati šta da ostavimo deci i unucima, ako sada ne krenemo da čuvamo ono što imamo - poručila je Marta Dobo, direktorka JP "Palić-Ludaš".

Izvor: Subotica.com
Postavljeno pre 2 meseca i 2 nedelje
Komentara: 5
Pregleda: 3948
Povezane teme
ludaško jezero marta dobo jp palić ludaš
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 5 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.