Vreme godišnjeg odmora - najbolje kada je u dogovoru između poslodavca i zaposlenog
Zakonom o radu propisan je zakonski minimum od 20 radnih dana godišnjeg odmora u toku jedne godine, ali ovaj broj može rasti - u zavisnosti od broja godina radnog staža, nivoa obrazovanja i drugih faktora. Prvi deo, odnosno 10 dana godišnjeg mora biti iskorišćeno u kontinuitetu.
- U određenim firmama postoje kolektivni godišnji odmori, koji se formiraju u skladu sa potrebama proizvodnje, u jednom ili više termina, zavisi od firme i organizacije. Druga opcija je dogovor zaposlenog sa neposrednim rukovodiocem, gde oni zaista uglavnom izlaze u susret, bar što se tiče naših članova - ističe Saša Antunović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata.
Ukoliko pak postoje nepravilnosti te zaposleni nije u mogućnosti da ostvari pravo na godišnji odmor, može se obratiti nadležnima.
- Potrebno je da se prvo obrati sindikalnoj organizaciji u svom preduzeću, a u slučaju da problem ne može da se reši na taj način, onda Sindikatu rada, koji organizuje sastanak sa poslodavcem. Ipak, nije bilo takvih slučajeva, budući da se poslednjih godina godišnji odmori sve više organizuju u dogovoru poslodavca i zaposlenog, jer i poslodavac zna da je samo zadovoljani i odmoran radnik, dobar radnik - objašnjava Antunović.
Ostatak godišnjeg odmora za tekuću godinu zaposleni mora iskoristiti do kraja juna naredne godine, a u slučaju da se to ne desi - godišnji odmor "propada".
- U slučaju da postoji povećan obim posla, iznenadne hitne narudžbine ili nešto slično, može se desiti da zaposleni ne dobije godišnji odmor baš u onom terminu u kom je želeo, mada nismo imali slučajeve da se ne iskoristi do kraja juna. Poslodavac je taj koji dostavlja rešenje o godišnjem, pa se tako godišnji mora organizovati u dogovoru sa njim. Ukoliko se ne iskoristi, godišnji odmor ne može biti isplaćen, osim u slučaju prestanka radnog odnosa - zaključuje on.
