Veliki broj udarnih rupa na saobraćajnicama

Gotovo da nema kilometra na glavnim subotičkim saobraćajnicama bez udarnih rupa. Najviše su oštećeni putevi koji vode ka graničnim prelazima kao i najprometnije deonice koje spajaju delove grada. Da li zbog uticaja vremenskih prilika , možda i saobraćanja velikog broja vozila ili njihove težine koja često prelazi dozvoljeno opterećenje predviđeno na tim deonicama, čemu smo svedoci, dolazi do podizanja delova asfalta. Scenario koji se ponavlja iz godine u godinu bez nekog rešenja na vidiku. Možemo reći da i nije tako retko da istu rupu krpimo svake godine.

Grad godišnje izdvaja sredstva iz budžeta kako bi sanirao oštećene kolovoze. Za zimsko održavanje puteva izdvano je oko 3 miliona dinara, dok veliko održavanje pod kojim se podrazumeva presvlačenje deonica, odvođenje atmosferskih voda, čišćenje bankina i jaraka Grad košta oko 30 miliona dinara. Subotica ima oko 700 km asfaltiranih puteva a kilometraža puteva bez asfaltne podloge je duplo veća.Po ocenama Blaua sredstva su nedovoljna i svako povećanje je dobrodošlo i znatno bi umaljilo period popravki.

„ U zimskom periodu ne može se raditi kvalitetno održavanje, možemo samo popuniti udarne rupe. Velika održavanja i presvlačenje deonica rade se u letnjem periodu kada i postoji mogućnost kvalitetnog održavanja. Unazad par godina Direkcija stavlja akcenat na ovakav vid održavanja i to građani mogu da vide. U protekle 3 do 4 godine više ulica je presvučeno, veće površine su popravljene, lepeze ,priključci kao i raskrsnice su urađene. To je cilj održavanja i tako ćemo i ove godine raditi.“ – rekao je Blau Peter iz Javnog preduzeća Direkcija za izgradnju grada.

Kako nam je rečeno Direkcija za izgradnju grada za ovu godinu ima ugovor sa izvođačima koji pokriva oko saniranje 2000 m2 udarnih rupa, od kojih je već 1 200 m2 odrađeno. Dok vremenske prilike dozvoljavaju, radi se pojačanim intenzitetom. Javna nabavka velike vrednosti po partijama za održavanje putne infrastrukture je na raspisu pa bi za odprilike mesec i po dana trebalo da vidimo veće radove na održavanju puteva.

Dok rupe ne budu zakrpljene, trenutna situacija može se okarakterisati kao prilično opasna po učesnike u saobraćaju, pogotovo u kišnim danima kada su rupe ispunjene vodom. Gubitak kontrole nad vozilom samo je jedna od mogućih situacija u kojoj se mogu naći vozači. Postavlja se i pitanje ko snosi odgovornost prilikom nastanka eventualne štete na našim vremešnim vozilima.

„ Svakako sud utvrđuje krivicu. Mi u ugovore sa održavaocima ugraćujemo stavku po kojoj oni imaju određeni vremenski period od izdavanja naloga do zakrpe. Ako ne ispoštuju rokove onda je izvođač kriv. Ako nema naloga ili se nešto desi, ponavljam Sud je tu da utvrdi krivicu.“ – kaže Blau.