Vek subotičkog „Severa“
Osnovan pre tačno jednog veka, 1923.godine, „Sever“ je decenijama bio jedan o simbola subotice a zahvaljujući radnicima, njihovoj stručnosti, trudu i zalaganju, opstao je i traje do danas.
- Želimo da podsetimo sve kakvim smo kapacitetima raspolagali, ali i da poručimo da Srbija može biti nezavisna samo ako ima svoju jaku industriju. „Sever“ je osnovan 3. marta 1923. kada je sačuvan spisak od 45 osnivača koji su uplatom od 150 dinara po deonici obezbedili osnivački kapital. Na tom spisku na prvom mestu je upisan sveštenik Marko Protić sa dve deonice a najviše ih je imala „Majka firma“ „Ferum“ 4377 – podseća Mikloš Olajoš Nađ iz Udruženja „Solidarnost“, koje je osnovano upravo kako bi se fabrika spasila početkom ovog veka. – „Sever“ je bio svetski gigant, sinonim za kvalitet, gradio je Jugoslaviju i ljude. U jednom trenutku imao je 6.200 radnika, nije bilo porodice koja nije imala nekog u „Severu“, stalno se radilo na edukaciji radnika a godišnje se davalo 50 do 100 stanova.
Elektromotori, generatori, toplotne pumpe, samo su neki od proizvoda koji su iz subotičke fabrike odlazili u 50 zemalja sveta.
- Sve je počelo kao remont i servisiranje elektromotora. Proširenje poslovne delatnosti počelo je proizvodnjom motora jednosmerne struje. Sedamdesete godine su bile godine velikog razvoja, izgradio se veliki fabrički objekat – podseća inženjer Jovan Radaković, koji je u čuvenom gigantu radio dve decenije. - Raspadom SFRJ, „Sever“ remontuje turbogeneratore i hidrogeneratore u hidorelektranama. Čak i tokom embarga rukovodstvo nije delilo masovne otkaze, radilo se na uvođenju novih progama, kako bi se sačuvala struktura zaposlenih. Novi vlasnik, ATB je zadržao samo program rotacionih mašina. Posle njega se pojavila kineska grupacija i zahvaljući njihovoj politici presatlo je desetogodišnje propadanje fabrike.
Najgore godine, kako tvrde bivši zaposleni, usledile su upravo posle privatizacije 2005. godine kada je fabriku kupio austrijski ATB,a preduslov za tako nešto bilo je više od hiljadu otkaza.
- „Sever“ je opstao zahvaljujući svojim zaposlenima, koji su imali snage da se odupru negativnim trendovima tokom privatizacije, koja je bila čista korupcija i kriminal. ATB je za „Sever“ nudio 315 hiljada evra, toliko je koštala ograda oko fabrike. Radnici su organizovali proteste, ali nisu radili ništa što bi išlo na štetu fabrike, skup akcionara je razrešio postojeću skupštinu i imenovala privremenu, a potom i druge organe i tako spreče haos. Situacija nije bila sjajna ali nije bila za stečaj. Sindikati i radnici "Severa" nisu dozvolili stečaj pre privatizacije – podseća Vanja Dragojlović, očevidac najtežih prilika u fabrici.
