Urbane legende centra grada – Majmun plac, "sedmi stub", sunčani sat

MAJMUNSKO OSTRVO

Najbogatiju istoriju ima Majmunsko ostrvo, koje je nekada bilo veoma popularno sastajalište mladih, a i danas je, naročito kada krenu male i velike mature, tada je gotovo nemoguće pronaći slobodno mesto na šipci.

Pored urbane legende, ono je svoje mesto našlo i u literaturi.

- Drugo dominantno mesto u mojim posleratnim subotičkim godinama vezano je takođe za jedan park koji se nalazio u samom srcu varoši. Danima i noćima, ponekad i do samih svitanja, sedeo sam na gvozdenoj ogradi parka. Na našem “Majmunskom ostrvu”, kako su zvali ovu ogradu, ostajao sam sa dva-tri najokasnelija moja prijatelja, koji su takođe isto tako bili skloni ovoj vrsti “idealističkih” razgovora i sanjarenja čija su se raznolika ishodišta obično završavala u mladalačkim pričama o literaturi – pisao je pesnik i akademik Stevan Raičković. - Sedeći na niskim gvozdenim štanglama do duboko u noć, pod uličnom svetiljkom, čitao sam. Ponekad sam - dok su se osvetljeni prozori unaokolo mogli izbrojati na prste - čitao ovoj malenoj družini na „Majmunskom ostrvu“, svoje nove stihove. Oni su bili moja jedina publika, njih nekoliko po broju, u sasvim opusteloj i već uveliko usnuloj bačkoj metropoli...”

Istorijski arhiv Subotica

Zvao se taj park najpre Trg Sent Ištvana, pa Svetog Stipana, Karađorđev trg, Trg maršala Tita, a sada Trg republike, ali za sve to vreme, pored zvaničnih, imao je univerzalno ime - „Majmunsko ostrvo“ ili „Majmun plac“. Pod tim imenom decenijama je bio kultno sastajalište mladih Subotičana. Bez obzira na to što su park okruživale klupe, sedenje na metalnim štanglama imalo je posebnu draž. Nije bilo novca, niti mesta gde bi omladina mogla da izlazi, te je vrhunac provoda bilo do ponoći ostati na “Majmunu”.

Kako pričaju naši stariji sugrađani, tokom šezdesetih godina minulog veka zborno mesto je bilo bliže “Triglavu” (nekada “Fidelinkina” pekara, a danas “Lili drogerija”), potom je „Majmunsko ostrvo“ počelo da se pomera dijagonalno preko trga. Štangla je uveče bila prepuna, te nisu mogli svi da sednu, već su društva stajala okolo u grupama.  Pod vedrim nebom su se svirale gitare, čitale pesme, otkrivale prve simpatije... Krajem sedamdesetih je na mestu današnjeg “Mekdonaldsa” otvoren je “Degustacioni centar”, tik do “Majmuna”, pa se težište pomerilo na tu stranu. Početkom osamdesetih, tu su sedeli pankeri, a na suprotnoj strani, ka “Triglavu”, hipici. Njihov animozitet bio je nadaleko poznat. Kada je 1985. izgrađena nova fontana, nije se moglo naći mesto na šipci ka Malom korzou, koji je postao pešačka zona.

Istorijski arhiv Subotica

A onda su došle devedesete... Tužne i nesretne, rekao bi Balašević, a one su upravo to bile za „Majmunsko ostrvo“. Nove letnje bašte modernih kafića i nova mesta za provod, kao i potpuno drugačiji muzički trendovi, opusteli su ovo mesto. “Neki novi klinci” imaju danas potpuno drugačija interesovanja. Ali, „Majmunsko ostrvo“ postalo je sada zborno mesto maturanata, koji upravo sa ovog mesta ulaze u - svet odraslih. Takođe, postalo je i omiljeno mesto za slikanje mladenaca.

SUNČANI SAT

U samom srcu grada, na Trgu slobode decenijama ponosno stoji Sunčani sat.  Kada sija sunce on može da pokaže vreme. Međutim, malo ko od nas je na njemu merio vreme, ali ga mnogi zaobilaze u širokom luku, ne bi li slučajno zgazili neku od granitnih kocki. Navodno, ko ih zgazi ili pređe preko njega neće imati sreće, a devojke se neće udati.

Ko je i kada smislio ovo verovanje, koje sada mnogima deluje smešno, ne zna se. Pretpostavlja se da su ljudi koji su ga tu postavili hteli što duže da ga sačuvaju. A kako najefikasnije skloniti decu da se ne jure po trgu, nego im reći da se neće udati ili neće imati para budu li prolazili preko sata.

SEDMI STUB

Šta se desi kada vam neko kaže da ga čekate kod sedmog stuba zgade Narodnog pozorišta? Probajte pa ćete videti da ćete tu osobu čekati kao Godoa. Na ulazu u Talijin hram ponosno stoji šest korintskih stubova, a sedmi je način da se, kako bi mi rekli, da se nekome na ljubazan način da korpa.

Ova subotička urbana legenda, bezmalo traje koliko i pozorište - 165 godina. A naše pozorište, čiju obnovu svi nestrpljivo iščekujemo, najstariji je teatar u Vojvodini, izgrađen davne 1854. godine na Roginoj bari, prema projektu arhitekte Janoša Škuletija. Koliko li samo pamti propalih sastanaka i uzaludnih čekanja...