Uralska sova iz Privremenog prihvatilišta puštena u novo stanište Subotičke peščare

Jedinka jedne od najvećih vrsta sove u Srbiji - dugorepa, poznata još i kao uralska, pronađena je 17. decembra u selu Krajišnik, kada je, pretpostavlja se, loveći plen, udarila u ogradu i ostala ošamućena. Ptica je potom prebačena u Prihvatilište za divlje životinje  na Paliću gde je stigla 24. decembra, ugruvana, ali bez vidljivih fizičkih povreda. Preplašena sova, u prvih nekoliko dana odbijala je hranu.

- U početku nije želela da jede i pije vodu, prva dva dana smo joj donosili više različitih vrsta mesa, ali polako se oslobodila pa je jela piletinu, teletinu, govedinu i naravno miševe. Bila je smeštena u dosta veliki kavez ali i on je bio premali za nju jer je navikla na mnogo veći prostor - kaže Andrijana Tot, kustos Zoološkog vrta Palić.

Nakon nešto više od mesec dana zatočeništva, ova jedinka se dokopala slobode.

- Nakon što je naš tim spasao sovu i prebacio je u Prihvatilište na Paliću, posmatrali smo njeno ponašanje, analizirali smo njeno zdravstveno stanje i u proteklom periodu pokazala je znakove potpunog oporavka i da je spremna da se vrati u prirodu - rekao je Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

O retkosti dugorepe sove govori i podatak da u Vojvodini ima svega desetak gnezdećih parova, a u celoj Srbiji  oko stotinu. Njena prirodna staništa uglavnom su izolovane stare šume, a najbliže poznato su Vršačke planine i Tara. Krupna, snažna i veoma divlja, agresivna ptica, koja uglavnom izbegava ljude, dobar je letač i izuzetan lovac, a u naše ravničarske predele dovela ju je specifična  „navika“ da zimi napušta planinu i šumu i provodi je u ravnici. Sova je pre puštanja na slobodu prstenovana radi daljeg praćenja.

- Zbrinjavanje, lečenje i kasnije puštanje u priorodu jedne ovakve vrste od izuzetnog je značaja kada znamo da je ova vrsta prilično retka na našim prostorima i spašavanjem svake jedinke pomažemo zaštićena područja i zaštićene vrste kao što je i ova dugorepa sova - ističe Nikola Stojnić, ornitolog i Načelnik odeljenja za zaštićene vrste Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. - Ptice ove vrste imaju specifičnu naviku da tokom zime ne žive u planinama nego dođu u ravnicu, što nam je donelo dilemu gde da je pustimo i na kraju smo se odlučili da to bude ovde, u Subotičkoj peščari. Verujemo da će joj ovo stanište biti dobra baza da se ponovo vrati instiktima, da nađe hranu i zatim, kao i svaka ptica, poleti u svom pravcu.

Nakon što je ova retka, dugorepa sova napustila svoj kavez u Prihvatilištu i našla slobodu u „Subotičkoj peščari“, u Zoološki vrt su stigle još tri povređene ptice, crvenokljuni labud, orao mišar i mala sova nazvana Lili. One će, kada se u potpunosti oporave, takođe biti puštene u prirodu.

Životinje koje dođu u prihvat a nisu u prilici da se oporave, one ostaju u posebno izdvojenom delu, gde timaritelji brinu o njima, ali nisu dostupni posetiocima Zoo vrta.