U "Solidu" se ponovo čuje zveckanje potpetica

Fabrika obuće "Solid" je u stečaju od sredine 2019. godine, a objekat u kojem je nekada radilo gotovo 1.000 radnika, i danas čuva njihove priče koje su otkrili Strahinja Džever, predsednik Udruženja građana "SolidGrad", akademski slikar Adrijan Klajo, grafička dizajnerka Andrea Tumbas i modna kreatorka Eva Szabo Barna, kada su ušli u ovaj prostor s namerom da od njega naprave mesto na kojem će savremeno stvaralaštvo biti vidljivo i dostupno kako umetnicima, tako i građanima.

- Naišli smo na Černobilj - kratko i jasno opisuje Strahinja prvi ulazak u fabriku. - Ne znam šta su radnicima rekli, ali kao da su im samo kazali da sutra ujutro ne dolaze na posao i zaključali kapiju.

- Ljudi nisu odneli svoje stvari iz ormana, kapute, kišobrane, cipele. Sve njihove lične stvari smo zatekli - prekida ga na kratko Eva.

- Sve je stajalo na mestu, čak i pikavci u pepeljari, a ljudi kao da su odjednom nestali - nastavlja priču Strahinja. - Tako da je stanje bilo dosta sablasno, a sama fabrika u vrlo lošem stanju, i uopšte ne znam kako su ljudi izdržali sve ove godine da rade. Ali, kada ovde jednom uđete, to je to, više vam se ne izlazi.

Od tada prostor u koji su se na prvi pogled zaljubili neprestano adaptiraju, a čini ga samo deo objekta koji iznajmljuju od privatnog vlasnika. Tako je "SolidGrad" počeo da funkcioniše u septembru, kada su organizovali koncert Rambo Amadeusa, a potom su usledili nastupi lokalnih muzičara, dok se trenutno u prostoru nalazi postavka na kojoj su svoje radove izložila čak 32 umetnika iz cele Vojvodine.

IZLOŽBA U ČAST "SOLIDA" - Sve što je ostalo iza radnika i fabrike "Solid", ovi mladi ljudi planiraju da sačuvaju i od toga naprave izložbu, koja bi bila stalna postavka u ovom objektu.
- Želja nam je da napravimo memorijalnu izložbu od preostalih stvari. To bi bilo zaista dobro, da sačuvamo taj autentičan deo fabrike, ono jezgro i srž, što je od neprocenljive vrednosti - kaže Adrijan. 

- Izložba traje do 17. decembra, a u planu je i završna manifestacija, vođenje kroz izložbu i razgovor sa umetnicima i pubikom - kaže Adrijan, koji je zadužen za planiranje kulturnog programa. - Početni materijal za izložbu je bio onaj koji smo napravili na likovnoj koloniji u Bačkoj Topoli, a posle sam tražio još umetnika i svi su odmah pristali kad su čuli za ideju. Mislim da subotička publika i umetnička scena ovakav prostor i ovakvo dešavanje sigurno još nije videla, ljudi su se prvo oduševili prostorom, a posle i delima.

- Odziv je bio fenomenalan i od otvaranja izložbe svaki dan imamo posetioce - dodaje Strahinja. - To znači da ljude stvarno interesuje i da u Subotici ima dovoljno publike za ovako nešto.

Zamisao je i da jednog dana "SolidGrad" dobije komercijalni prostor u vidu kafića, od kojeg bi se rad i aktivnosti Udruženja finansirale, jer je cilj, kako naši sagovornici ističu, da budu samoodrživi i da deluju van institucionalnih okvira.

- Planirali smo da to bude u prednjem delu dvorišta, ali ne znamo još šta će od toga biti, jer je stečaj i dalje u toku i svaki dan smo na iglama. Činjenica je da ovakav prostor nedostaje Subotici, da se ljudi izražavaju na drugačiji način, nego što to omogućuje neki okvir koji uređuje država ili institucija, jer kada delujete u okviru institucije, teško da možete da se izrazite kako hoćete, a da vas neko ne stavi u neku traku. Ti ljudi koji su u Gradu ne vide bitnost ovoga još, ali kada se omladina sakuplja oko nečega, onda je to super stvar - kaže Strahinja.

- Odavno smo želeli da napravimo ovako nešto - nadovezala se Eva. - Da na jednom mestu imamo kafić, prostor za izlaganje, atelje, mesto za koncerte i skoro da smo počeli da radimo na drugom mestu, a onda je "Solid" potpuno slučajno ušao u priču i odlučili smo tu da ulažemo svoju energiju. Tako smo i ušli, gde su nam u startu rekli da se ne zna dokle možemo da ostanemo, možda i prekosutra treba da odemo, ali smo svejedno rekli da ćemo i tako da probamo.

- Mi bismo voleli da ostanemo tu, ali je neverovatno koliko je građanima ovo bitno i koliko žele da ovo uspe - dodaje Adrijan. - Ovde se osećaju slobodno i otvoreno, stalno dolaze, kad smo otvarali, nudili su pomoć. Zato mi ovaj zadatak shvatamo vrlo ozbiljno, jer su povratne informacije dobre, svi su oduševljeni i navijaju za nas, jer se Subotica dosta dugo nalazila u nekom vakumu, zatvaranjem nekih alternativnih mesta.

Dok se ne razreši sudbina fabrike "Solid", ovi mladi ljudi nastaviće da deluju i organizuju zanimljive sadržaje u ovom jedinstvenom prostoru.

KAD RADNICI POKUCAJU NA VRATA - Otkako borave u ovom prostoru, naši sagovornici kažu da se neretko dešava da na vrata pokucaju bivši radnici "Solida", te da ti susreti obično budu vrlo emotivni.
- Stalno prolaze. Bio je jedan čovek koji je ušao i vidim da više gleda kroz prozor, nego u slike, tako da pretpostavljamo da je radio tu. Ali ima i onih koji dođu, koji su dosta emotivno vezani za "Solid", koji su imali 30 godina staža među ovih zidovima - kaže Strahinja.
- Nekako osećaju kao da je ovo njihovo, kao da su kod kuće - dodaje Eva.

- Razmišljamo sad da napravimo neki novogodišnji buvljak i da pozovemo ljude da donesu svoje stvari. To možda organizujemo pred praznike, što da ne - kaže kroz osmeh Strahinja. - Naš put nije posut laticama, stvarno se dosta i namučimo, malo nas je i sami guramo. Nekad smo umorni i nervozni, ali je istrajati jako bitno. Ništa nama nije išlo lako, jedan dan je sve super, sledeći dan dva koraka unazad, ali teramo dok možemo.

- Kao neko ko je zadužen za kulturni program, napisao sam plan za jednu godinu unapred. Biće tu rezidencijalnog programa, samostalnih i kolektivnih izložbi, takmičenja, nagrada za mlade talente, radionica, a pokušaćemo da sarađujemo i sa nekim drugim centrima i ustanovama. Ukratko, plan je da ovo bude kulturni i edukativni centar, ali i postor za zabavu - poručuje Adrijan.