U fokusu sudstva - privredni kriminal

Osnovno tužilaštvo je samo tokom 2015. godine primilo gotovo 5000 predmeta, što je prema rečima novoizabranog osnovnog tužioca Livije Panić Miletić - izuzetno mnogo, a u tom broju su i predmeti sa poznatim izvršiocima krivičnog dela, zatim predmeti sa nepoznatim izvršiocima i takozvani KTR predmeti, ili razni krivični predmeti, kod kojih se ne znamo da li još ima ili nema elemenata krivičnog dela, pa vrše provere.

Koliko ste predmeta nasledili i da li će reforma u sudstvu rasčistiti te fioke sa hiljadama predmeta?

- Imamo dobre uslove za rad i dobre kontakte sa svim pravosudnim organima u Sudu. Važno je naglasiti korektnu saradnju u Sudu, posebno u situaciji kada smo veoma opterećeni krivičnim delima, najviše nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi.  Mislim da je to čak i poznata okolnost, sa naših graničnih prelaza kelebija, Bajmok i Bački vinogradi, preko kojih se odvijao gotovo masovni egzodus ljudi koji su pokušavali da pređu državnu granicu.

Novoimenovani tužilac
- Pre 19 godina sam, 1996.  diplomirala na Pravnom fakultetu, Univerzitetu u Beogradu i imala sreću da od tada radim posao koji volim. Od 1997. godine, dakle radim u tužilaštvu.  Radila sam kao pripravnik, pa stručni saradnik, a od 2000 godine, kao zamenik tužioca. Od početka 2016. godine preuzela sam funkciju osnovnog javnog tužioca u Subotici, i veliko je profesionalno zadovoljstvo kada radite posao za koji ste se školovali, pogotovo u stručnom kolektivu, gde su i međuljudski odnosi dobri, jer nije teško biti šef takvom kolektivu, objašnjava svoju profesionalnu biografiju novoimenovani osnovni tužilac Livija Panić Miletić.

Koliko je to povećalo inače veliki deo krivičnih dela i koja su to krivična dela ?

- To je zaista dodatno povećalo broj predmeta, kao i naše angažovanje na poslu, uspešno smo se borili sa time, ali radilo se i noću i vikendima, u jednom periodu gotovo nije postojalo radno vreme ni za nas ni za policiju. Takvo stanje je karakterisalo 2015. godinu, a krivična dela su podeljena po glavama krivičnog zakonika. Stoji i dalje, da je kod nas najviše krivičnih dela protiv imovine, a to su krađe i teške krađe. U korpusu krivičnih dela to je najveći broj, a zatim je došlo do velikog povečanja krivičnih dela ilegalnog prelaska državne granice, a to je za sobom povuklo i više krivična dela iz druge oblasti, a to je falsifikovanje isprava. To je jedno sa drugim povezano, a pošto je pokrivena velika teritorija na kojoj su evidentirana ta krivična dela, tužilaštvo je imalo pune ruke posla.

Da li je to više ljudi odvelo u zatvor?

- Radilo se efikasno, jer su sami migranti, odnosno lica koja su zaustavljana, ukoliko su bila zatečena bez dokumenata, procesuirani su prekršajno. Svi koji su se okoristili o tuđu nesreću, uzimali pare da bi nelegalno dovezli u Suboticu te osobe, ili im omogućili nelegalan boravak, bili su krivično procesuirani.  To su bili hitni postupci i uglavnom pritvorski predmeti, koji su povećali i broj zatvorskih kazni, jer je u pitanju krivično delo za koje je zaprećena kazna zakona najmanje godinu dana. Tu smo dakle imali veliki broj tih predmeta i zatvorskih kazni.

Da li je takav egzodus uticao na bezbednost građana?

- Mislim da je i bezbednosna situacija bila dobra, zato što je to policija izuzetno efikasno radila, ne dozvaoljavajući da dođe do uznemirenja javnosti. Ako se prisetimo, unazad nije bilo ugrožavanja bezbednosti naših građana, ali iza toga zaista stoji veliki rad, svi smo se uložili veliki rad.  Mora se voditi računa i o ličnosti tih migranata, bilo je tu ljudi veoma obrazovanih, koji su doživeli velike nesreće i samo to ih je nagnalo na put, a koje smo saslušavali kao svedoke ili oštećene.  Vodili smo računa o njihovim pravima, dostojanstvu i ličnosti.

Da li je bilo neprijatnih događaja prilikom procesuiranja?

- Imali smo jedan veoma neprijatan događaj oko migranata, ali su ta lica odmah uhvaćena, procesuirana i dobila ozbiljne kazne zatvora. Izvršili su razbojništvo nad migrantima. Odveli su ih u kelebijsku šumu, organizovano, susreli su migrante u centru Grada, ispred Mek Donaldsa, tu su ih organizovano preveli do kelebijske šume, uz obećanje da će biti prebačeni ilegalno preko granice.  Uzeli su im čak i novac, da bi zatim bili odvedeni u dubinu šume i palicama i još nekim predmetima jednom licu su naneli čak tešku telesnu povredu.  međutim, migranti su odmah prijavili taj slučaj, počinioci su odmah bili uhvaćeni i stali smo na put takvim krivičnim delima.

Omogućeno je i odlaganje krivičnog gonjenja, pod kojim uslovima?

- U velikom broju krivičnih dela, veliki postotak ima i primena člana 283 i 284 ZKP-a, a tiče se odlaganja krivičnog gonjenja. To je zakonska mogućnost, da se zakonski za određena krivična dela dozvoljava da osoba ili nasdoknadi štetu ili uplati novac u budžetska sredstva. Ukoliko to učini, odbacuje se krivična prijava. U tu grupu ulaze sva krivična dela, posle promene zakona, do pet godina. Dosta primenjujemo takav model oportuniteta, posebno kod nedavanja izdržavanja, jer nam je krajnji cilj da to dete dobije izdržavanje, i tu pružamo mogućnost onom koji daje izdržavanje da ga plati u određenom roku.zatim, tu su situacije ugrožavanja javnog saobraćaja, kada neko napravi saobraćajnu nesreću, a posledica je laka telesna povreda.  takvo krivično delo svakom može da se desi, pa je predviđeno zakonski da prekršilac plati svotu novca koju predviđa zakon a preuzeta je iz Suda, da bi potom krivična prijava bila odbačena. Na taj način ne ugrožavamo oštećene, jer oni imaju pravo da pokrenu parnični postupak za naknadu štete. Tako za veoma lake povrede primenjujemo oportunitet, kao i za benigne falsifikate, sa aspekta našeg posla.

Zakon predviđa i Sporazum o priznavanju krivičnog dela?

- Takav Sporazum nije novina, ali jeste novina njegova učestala primena tokom 2014. i 2015. godine. Naše kolege advokati su dobro upoznati tim institutom i koriste ga maksimalno. A to je i zakonska mogućnost, kada u okviru propisane kazne zatvora postoji mogućnost da se tužilaštvo i okrivljeni sa braniocem dogovore o visini kazne. Taj naš dogovor, međutim, ne važi ukoliko ga i sud ne odobri. Sporazum dakle zaključujemo, ali ide na proveru u Sud, koji donosi konačnu odluku da li je moguće ili ne zaključiti Sporazum. Trudimo se da ti dogovori budu u okviru sudske prakse, da se ne odugovalači predmet, a na taj način smo mnogo krivičnih dela, koja bismo prolongirali i godinu dana, rešili za mesec ili dva.

Nasledili ste ogroman broj predmeta. Koji su najbrojniji, koliko je zastupljen privredni kriminal u predmetima?

- Osnovno tužilaštvo pokriva osim Subotice i Bačku Topolu i Mali Iđoš, što je veoma velika teritorija, uz još tri granična prelaza Kelebija, Bajmok i Bački vinogradi. Najviše je imovinskih krivičnih dela, krađe, teške krađe i razbojništva, oduzimanja vozila, pa u saobraćaju - ugrožavanje javnog saobraćaja i teška dela u kojima su lica zadobila teške povrede ili su preminula. U rastu su i krivična dela sa elementima nasilja, nasilnička ponašanja, napadi na ovlašćena službena lica, dok je porodično nasilje eskaliralo i tu ne samo tužilaštvo, već i čitavo društvo ima ozbiljan problem, uprkos poboljšanim zakonima.  Cilj je da što više zaštitimo žrtvu, pa kad se desi nasilje, odmah uključimo policiju, tužilaštvo i jedna ili druga institucija odmah se povezuje i obaveštava Centar za socijalni rad.  Žene su najčešće oštećene, i češće prijavljuju nasilje nego ranije, ali ono što je problem je podatak, da kada prijave nasilje policiji, već kada predmet dođe do tužilaštva, iz straha od nasilnika ili drugih razloga, ne žele da svedoče, pa ne može dalje da se sprovodi postupak.  kada se ponovi nasilje , desi se da doživljavamo i osudu javnosti, zašto nije kažnjen, a razlog je što nasilje ili nije prijavljeno ili se oštećena osoba povukla i onemogućila nas da počinilac bude kažnjen.  Ipak, svest je veća, podjednako oko fizičkog kao i kod psihičkog nasilja. Praksa da nasilnik mora biti udaljen iz doma i kad je vlasnik stana ili kuće još nije zaživela, ali mera zabrane prilaska i uznemiravanja se primenjuje, a kršenje te zabrane je krivično delo.

Koliko predmeta su krivična dela iz privrede i koliko se procentualno krivičnih prijava odbacuje?

- Precizan je statistički podatak da do 21. decembra 2015. godine u ovo tužilaštvo je zapremljen 4921 predmet, u odnosu na punoletne izvršioce krivičnog dela 2000 predmeta, u vezi privrednih prestupa su 52 predmeta raznih krivičnih dela. Razna krivična dela su 1194 predmeta, a sa nepoznatim izvršiocima krivičnih dela je 1675 krivičnih prijava.  Razlika je između privrednog prestupa i privrednog kriminala. Privredni sud u zgradi radi efikasno na privrednim prestupima preduzeća i odgovornih lica, a privrednog kriminala ima, i to pogotovo u domenu gde okrivljeni ne izvršavaju obaveze prema poveriocima. recimo, preuzmu robu, a ne plate je, ne jave da su u blokadi, prodaju je, pa poverioci ostaju kratkih rukava, ne dobiju svoj novac.  To krivično delo se zove zloupotreba ovlašćenja u privredi, a u korpusu krivičnih dela privrede to je najčešće krivično delo. Zatim tu su zloupotrebe službenog položaja u manjem obimu, a ove godine će, verovatno akcenat biti stavljen na probleme privatizacija u čitavoj Srbiji, pa ćemo se i u Subotici u velikoj meri baviti tom problematikom.

Koliko ima predmeta ili krivičnih dela koja se vode protiv stečajnih upravnika?

- Ima i takvih slučajeva. Konkretno je u radu predmet i krivične prijave protiv stečajnog upravnika Agrokombinata, nije tajna da je protiv stečajnog upravnika Šandora Šomođija podneta krivična prijava, i da su ti predmeti u radu. Vodi se krivični postupak, i vodimo računa o tom predmetu. Nijedna krivična prijava nije odbačena u odnosu na Agrokombinat, prema mojim saznanjima, ali dešava se da neko podnese zbog radnog odnosa ili drugog problema prijavu prpotiv stečajnog upravnika, ali se to u međuvremenu reši, pa tada ima mogućnopsti da se odbaci krivična prijava. Ali, imamo jednu potpuno novu krivičnu prijavu protiv Šomođija, i jednu koja je u radu, bez sprovedenih prijava. Takođe imamo još nekoliko predmeta gde su nam anonimno radnici podnosili prijave i pritužbe na problematiku Agrkombinata.

Koliko je ukupno privrednih prestupa u Subotici pred osnovnim tuzilaštvom?

- Privrednih prestupa ima, dosta je predmeta oko zloupotreba ovlašćenja u privredi, koja se kvalifikuju i kao privredni kriminal. Neki predmeti su u proveri, a neki gde su odgovorna lica velikih firmi u Subotici, u fazi su sprovođenja ili policijskih provera, pa i u fazi sprovođenja dokaznih radnji.

Da li će reformom pravosuđa sankcije biti veće i za neplaćanje poreza?

- Neplaćanjem poreza se direktno oštećuje država. Privredni kriminalitet se posebno obrašuje kao im krivična dela napada života i tela. U 2015. godini, 10,7 posto od ukupnog broja prijavljenih su upravo prijavljeni za privredni kriminalitet, koji je realna društvena opasnost.  Problem je što privredni kriminalitet često menja pojavni oblik. Dva koraka su vrlo često ispred nas, pa ponekad treba vremena da sustignemo taj proces, ali na dobrom smo putu da se svi nauče privrednoj disciplini i ponašanju prema radnicima i državi. Sve je to obuhvaćeno krivičnim zakonikom. Imamo i presude, a 89 posto su nam osuđujuće presude u 2015.  godini u oblasti privrednog kriminala, što je odličan rezulta, jer svega 7,8 posto imamo oslobađajućih. To je pravno mačevanje, ali i pokazatelj koliko radimo. Izriču se najviše uslovne osude i novčane kazne, a imamo i 15 kazni zatvora, što je ozbiljna cifra. Za zloupotrebe službenog položaja prijavljeno je 15 lica, a protiv dva lica još vodimo istragu, podneta je optužnica u odnosu na ostala lica, a u grupu ovih krivičnih dela ubrajaju se i pronevere i nedozvoljena trgovina, jer veoma mnogo ljudi pokuašava da prodaje robu mimo dozvoljenih okvira, zatim poreska utaja.

Kao mlad tužilac, kako ocenjujete reforme u sudstvu?

- Ranije je sve bilo sporije, pa manje i krivičnih dela. Kako se društvo razvija i kriminalitet je veći. Tužioci su bili rigidnije nekada, zatvoreniji, a sada imamo i komunikacionu strategiju, gde smo obavezni da sarađujemo i sa medijima, što je kvalitetna modernizacija celokupnog pravosuđa. Sada imamo i moderno tužilaštvo, radimo brže i više smo pod lupom javnosti, pa je to dodatna odgovornost.  Prednost našeg tužilaštva je dvojezična sredina, pa je još veći kvalitet u radu sudstva i tužilaštva, a u fokusu u narednom periodu, pored ostalog biće privredni kriminal, da se zaštite i interesi radnika i države.